Ponekad nam se dešava da, tačno pre nego što utonemo u san, osetimo kako naglo propadamo u krevet s neke visine što nekada ume da nas razbudi i zbuni. Ovaj osećaj svako doživi s vremena na vreme, i iako kratkoročno traje, može biti naporan i zastrašujuć. Kako i zašto se ovo dešava, da li može biti opasno i da li se može sprečiti?
Ovakav nagli i kratkoročni osećaj se zove hipnagogički trzaj (engl. hypnic jerk), i javlja se u vidu trzaja mišića onog momenta kada zaspimo, što nas vrlo lako može razbuditi. Dosad nije nikada utvrđeno šta konkretno uzrokuje ovakav osećaj, ali je poznato da podjednako pogađa ljude svih uzrasta. Postoji nekoliko teorija zašto se dešava pad pre sna tj. hipnagogički trzaj:
- U toku spavanja i organizam mora da odmara, a to će učiniti tako što će usporiti svoj rad. Tako i srce u toku sna kuca sporije, a nekad se može i prevariti pa će pokušati da potpuno prestane da kuca. Po rečima jedne grupe naučnika, kako bi „objasnio“ srcu da ne treba u potpunosti da prestane da kuca, mozak šalje informacije koje će srce potvrdno protumačiti, i tog trenutka će naglo ubrzati svoj rad.
Tehnički, ova tvrdnja znači da postoji mogućnost da srce zaista prestane da kuca a mozak ne pošalje informaciju da nastavi sa kucanjem, ne treba se zabrinuti jer a) nikada nije dokazano da je ovo razlog ovakvog osećaja i b) dokazano je da je hipnagogički trzaj bezazlen;
- Druga grupa naučnika smatra da je ovaj osećaj nastavak nekadašnje ljudske obaveze za preživljavanjem – naš mozak mora još jednom proveriti da li ćemo biti bezbedni prilikom spavanja tako što će nas naglo razbuditi pre nego što zaspimo, što će nam omogućiti da je, ukoliko zaista postoji neka opasnost, možemo izbeći.
Hipnagogički trzaj je, po mišljenju druge grupe naučnika, plod naših trenutnih promena i raspoloženja
Višak energije koji tokom dana nije potrošen pa će pre spavanja buknuti, anksioznost i stres koji mozak neće ostaviti na miru čak i kada treba da odmori, viška kofeina i nikotina koji nam generalno mogu skratiti san i mučiti nas pred spavanje i tako dalje. Međutim, nijedna od ovih tvrdnji ne može sa sigurnošću objasniti zašto ovaj osećaj dobijaju na primer deca, koja uglavnom nisu izložena niti stresu, niti kofeinu i nikotinu, i čija se energija uglavnom potroši tokom celog dana na igru i druge aktivnosti.
Koliko god da nas uplaši i dezorijentiše, važno je znati da hipnagogički osećaj nije za brigu i strepnju, već je samo još jedna od pojava kod čoveka koja tek treba da se istraži.
Piše: Anika Bečki
Foto izvor: Unsplash.com
Leave a Reply