Dan klimatskih promena se u svetu obeležava 4.novembra. One su aktivna tema koja godinama obilazi planetu, o kojoj svakodnevno diskutuju naučnici i koja iz sata u sat menja naše okruženje. Pored obaveza koje nam život zadaje, često zaboravljamo na ovaj veliki problem, iako se svakodnevno susrećemo sa njim.
Šta su klimatske promene?
Požari, promena nivoa okeana, porast temperature, zagađenje vazduha, su neki od glavnih pokazatelja klimatskih promena. Australijski požari, koji su počeli u drugoj polovini 2019. godine i koji i dalje traju, ubili su pola milijardi životinja i izgoreli su milioni hektara šuma. Prosečna temperatura godišnjih doba se povećava. Tako smo 2019. godine imali najtoplije leto u Beogradu, još od 1888. godine, dok su zime blaže i kraće.
Zašto klimatske promene nastaju?
Glavni uzrok postojanja ovog problema smo mi, ljudi. Zagađen vazduh je posledica emitovanja velike količine ugljen-dioksida u atmosferu, koju teško napušta. Samo u Srbiji, na godišnjem nivou se emituje od 35 do 40 gigatona ugljen-dioksida, što je jednako izgoreloj šumi u Africi. Velika količina CO 2 utiče i na efekat staklene bašte. Jedan od glavnih razloga porasta nivoa okeana je topljenje glečera, koji je izazvan porastom temperature. Topljenjem leda se smanjuju i staništa životinja na polu. Drugi razlog je zagađenje. Tokom godine se baci 400 kilograma čvrstog otpada.
Kako ih možemo zaustaviti?
Klimatske promene su globalni problem, ali zavise od pojedinačnih akcija. Greta Tunberg, sa samo 15 godina, postala je klimatska aktivistkinja. Za kratko vreme dobila je titulu ikone naše generacije, koja ju je dovela do naslovne strane i osobe godine magazina TIME. Svakodnevne radnje doprinose rešavanju ovog problema – ugasimo svetlo kada nam nije potrebno, koristimo energetski štedljive sijalice, perimo veš i sudove ekonomično, reciklirajmo, zamenimo automobile biciklima.
Koja je uloga Pariskog klimatskog sporazuma?
Pariski klimatski sporazum je potpisan na 21. zasedanju konferencije država, okvirne konvencije Ujedinjinih nacija o klimatskim promenama u Parizu, 2016. godine. Srbija je usvojila sporazum naredne godine. Jedan od glavnih ciljeva ovog sporazuma je zadržavanje povećanja prosečne globalne temperature ispod 2 stepena u odnosu na preindustrijski period,
što su mnogi naučnici odredili kao gornju granicu. U poslednjih 100 godina, globalna temperatura je porasla za 1 stepen.
Šta nas čeka u budućnosti?
Mnogi naučnici upozoravaju da je poslednji trenutak da se ovaj problem shvati ozbiljno. Najveću opasnost predstavljaju industrije fosilnih goriva, za koje se ne veruje da će uskoro smanjiti potrošnju uglja zbog profita. Nepromenjeno ponašanje društva dovešće do većeg broja suša i padavina u narednih 10 godina. Takođe, određene zemlje, uključujući i Srbiju, zagrevaju se brže od proseka.
Tokom istorije desila su se masivna izumiranja – kambrijumsko, permsko i kredno. Preko 90 posto vrsta koje su ikada živele na ovoj planeti su izumrele, ali Zemlja je preživela. Da li će seistorija ponoviti, to zavisi od nas.
Piše: Deana Brkić
Leave a Reply