Lid

Kao što nema vesti bez naslova, tako nema ni teksta (vesti, izveštaja, teme…) bez lida. Lid, ili glava vesti, jeste drugo mesto posle naslova gde se čitalac opredeljuje hoće li da čita tekst dalje ili ne. Dobro urađen lid je dovoljan razlog da čitalac nastavi čitanje.

Poželjno je da u lidu bude odmah opravdan naslov, ili da je naslov već u sledećem abzacu. Nekorektno je i neprofesionalno terati čitaoca da traži naslov u, recimo, 32. redu. Ako ste napisali naslov u kojem su ključne reči, na primer, “Studenti generacije dobili nagrade” – onda ste već na putu ka stvaranju dobrog lida. Čitalac će u lidu očekivati da pročita koje nagrade su dodeljene i ko su studenti generacije, a posle možete dalje razraditi priču.

Lid kao najvažniji deo vesti mora da odgovori na pitanja: ko, šta, gde kada, kako, ali to ne znači da ćete u prvoj rečenici ili u prvom pasusu odgovriti na svako od njih. Novinari pri pisanju lida moraju voditi računa o dužini. Lid ne sme biti predug, to nije čiviluk za kačenje svega što vam je pri ruci. U Asošijeted presu je svojevremeno bilo uvedeno pravilo da lid ne sme imati više od 22 reči.

Ako vam je teško da u nekoj temi pronađete lid, poslužite se pomoćnim sredstvima. Zamislite, recimo, da hoćete o toj temi da SMS-om obavestite mamu, a možete napisati samo desetak reči. Ne više.
U priručniku jedne agencije naveden je i primer tramvajske stanice kao pomoćnog sredstva. Sreli ste prijatelja, njemu upravo nailazi tramvaj i vi hoćete da mu doviknete o čemu ćete
pisati. Naravno, doviknućete mu ključne reči svoje priče.

Samo u izuzetnim situacijama lid može biti i nepotpun, sa izostavljenim podacima koji su poznati svima. Kao najbolji primer takvog kratkog, efektnog sabijenog lida uzima se onaj iz londonskog „Tajmsa“ koji je, u vreme kada je cela Velika Britanija nestrpljivo očekivala porođaj kraljice, objavio:
„Porodila se!“.

Zapamtite – lid je mamac za vašeg čitaoca.