Pica vuče korene iz stare ere. Stari narodi, Egipćani, Grci, Rimljani, pravili su testo koje su pekli na okruglom kamenu i dodavali sastojke koji su im bili dostupni, kao što su aromatično bilje i maslinovo ulje.
Prvi put, reč pica je upotrebljena 997. godine, u jednom srednjovekovnom latinskom rukopisu, u italijanskom gradu Gaeti. Bosiljak je ključni sastojak. Pospešio je razvoj ovog jela, kao promenu načina razmišljanja kod ljudi. Za stare Grke i Rimljane, bosiljak je bio đavolski simbol, donosio je nesreću i mržnju.
Pica je prvo bila hrana za siromašne. Pravljena je od masti, sira i bosiljka (ili ostacima ribe), rasprostanjena u svim italijanskim regijama.
U 16. veku, iz Perua u Italiju, dolazi paradajz. On se isprva koristio kao sos, kuvan sa malo soli i bosiljka. Kasnije je počeo da se stavlja na picu. Mocarela se dodaje tek u 18. veku. Do tada, namenjena samo za siromašan i običan svet, postaje jelo u kojem su uživali i vladari.
Prvi recept za picu, kakvu je danas poznajemo, objavljen je u jednim novinama u Napulju 1858. godine. Bitan momenat u priči o pici, jeste poseta Napulju kralja Umberta I i njegove supruge, kraljice Margerite od Savoje 1889. godine. Najbolji pica majstor tog doba, Rafaele Espozito, napravio je tri različite vrste pice, a jednu od njih danas poznajemo kao pica Margerita. Ime je dobila u čast kraljice, a boje ovih sastojaka zelena (bosiljak), bela (mocarela) i crvena (paradajz), simbolizuju zastavu Italije.
Najstarija picerija u Napulju, gradu u kome i nastaje ovaj specijalitet italijanske kuhinje, jeste Port’Alba, a postoji i danas.
Čuvena picerija kod Mikela (L’Antica pizzeria da Michele), nastala je 1870. godine u Napulju. Scena iz filma „Jedi, moli, voli“ („Eat, pray, love“) u kojoj Džulija Roberts jede picu, upravo je snimljena ovde. Takođe, „kod Mikela“ se mogu probati samo dve vrste pice, Margeria i Marinara.
Pica je dobila kult u čitavom svetu. Dok u Njujorku se pravi baš kao u Napulju, zahvaljujući Napolitancima koji su emigrirali u Ameriku i sa sobom doneli svoje navike i kulturu.
Elementi koji je karakterišu: peć na drva, mermerni pult, police sa sastojcima, stolovi za kojima se može uživati u ukusu, mirisu i izgledu ovog jela. Ukoliko odaberete piceriju, u Italiji se mora naručiti cela pica, dok se na ulicama može uzeti i jedno parče.
Kako kažu „Ako stavite neki dodatak, to će Vas odati da ste stranac“, dakle dodatke kao što su kečap i majonez, zaboravite.
Piše: Anđelija Milosavljević
Leave a Reply