Evropa: Koji izbori su obeležili prvu polovinu godine

U prvoj polovini godine održali su se izbori u raznim zemljama Evrope, a ishodi istih privukli su pažnju širom sveta.

Januar: Finska

Finska je bila domaćin predsedničkih izbora krajem januara, a rezultati su označili istorijski trenutak. Aleksandar Stub, političar desnog centra, postao je prvi predsednik izabran nakon pristupa Finske NATO paktu. Ovo predstavlja važan korak za Finsku i ima potencijal da utiče na regionalnu geopolitiku.

Februar: Azerbejdžan, Belorusija

U Azerbejdžanu, Ilham Alijev osvojio je peti mandat kao predsednik sa preko 90 posto glasova. Međutim, izbori su bili označeni optužbama za neslobodne i nepoštene postupke. U Belorusiji, situacija ostaje napeta nakon ,,lažnih” parlamentarnih izbora, a Aleksandar Lukašenko najavljuje kandidaturu za sedmi mandat.

Mart: Portugalija, Rusija, Slovačka, Ukrajina

U Portugaliji su se održali vanredni parlamentarni izbori zbog ostavke premijera Koste usred korupcijske istrage. Stranka desnog centra „Demokratska alijansa” osvojila je 29,5 odsto, drugoplasirana je „Socijalistička partija”, 28,66 posto, dok je treća desničarska stranka „Čega” sa 18,06 procenata.

U Rusiji, Vladimir Putin je pobedio na izborima i osvojio peti mandat, u atmosferi gde je politička opozicija ugušena. Putin je osvojio čak 87 posto glasova.

Peter Pelegrini, bivši premijer Slovačke, pobedio je na predsedničkim izborima u Slovačkoj, što znači da je time učvršćena vlast premijera Roberta Fica.

U Ukrajini, pored isteka mandata Volodimira Zelenskog, predsednički izbori još uvek nisu održani.

Maj: Litvanija

Predsednik Litvanije, umereni konzervativac Gitanas Nauseda, obezbedio je drugi petogodišnji mandat na čelu ove baltičke zemlje ubedljivom pobedom na izborima za predsednika Litvanije nad premijerkom Ingridom Šimonite.

Jun: Island, Evropski parlament

Preduzetnica Hala Tomasdotir je po glasovima Islanđana izabrana za novu predsednicu. To je druga predsednica u istoriji ove ostrvske države.

Milioni građana Evropske unije glasali su na izborima za Evropski parlament. Podrška krajnjoj desnici sve je veća, pa je zbog toga predsednik Francuske, Emanuel Makron, raspisao vanredne izbore u Francuskoj.

Slična situacija se desila i u Belgiji. Na izborima za parlament Evropske unije najbolji rezultat postigla je „Evropska narodna partija”, sa 184 poslanička mesta. Socijalističko-demokratska koalicija dobila je 139, dok je grupi „Obnovimo Evropu” pripalo 80, a „Zelenima” 52 mesta. Desno orijentisana „Identitet i demokratija” ima 58, a „Evropski konzervativci i reformisti” 73 mandata. Liberali su izgubuli čak 20 mesta u odnosu na prethodni saziv, dok je levici pripalo 36 mandata.

Jul: Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo

Vanredni parlamentarni izbori su održani u Francuskoj. Posle prednosti u prvom krugu „Nacionalnog saveza” čija je predsednica Marin le Pen, pobedu na izborima je ipak odnela levičarska koalcija „Novi narodni front”, dok je Makron zauzeo drugo mesto.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu većinu glasova odnela je laburistička partija nakon 14 godina vladavine konzervativaca. Za premijera je proglašen Kir Stramer, lider laburista.

Ostali izbori

Do kraja godine u Evropi će izbori biti održani u Belgiji, Hrvatskoj, Austriji, ponovo Litvaniji, Moldaviji i Rumuniji. Takođe, izbori će se održati u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u mnogim drugim državama sveta.

Piše: Jovan Manojlović

Društvo