Bend koji je započeo kao „21 gram”, ali zbog imenjaka među muzičkim sastavima, promenio je ime u „Dram”, na predlog bivšeg bubnjara Paje. Inspiraciju je pronašao u viralnom videu sa Jutjuba, gde seljani duhovito objašnjavaju meru dram – 100 drama na 7 dana, ilustrujući vodeničarski konvertor. O novom albumu i zašto je u sobi bolje, za „Student” govori frontmen grupe Stefan Aćimović.
Zbog čega ti misliš da je „u sobi bolje” nego u gradu u kontekstu pesme?
Stihovima „u gradu isti smo, u sobi tako posebni” opisuje se osećaj pripadnosti, odnosno, nepripadnosti nekom krugu ljudi.
Mi kao bend sami sebe smatramo da smo ekipa koja je više bila u nekom ćošku, sa drugim ljudima koji nisu bili toliko popularni. Od osnovne škole pa do dan-danas uvek smo bili ograđeni i možda bez realne slike sveta, Srbije, Beograda, čega god, ali smo imali neku našu, koju živimo svaki dan i koju ne bismo želeli da promenimo po bilo koju cenu. Imamo svoju „sobu”, u kojoj uživamo i koju ne bismo menjali.
Nedavno je tvoj bend obeležio pet godina postojanja. Šta ti smatraš najvećim uspehom benda, a šta najtežim trenutkom u vašoj karijeri?
Jedan od najvećih uspeha benda bio je kada smo dobili nagradu „Milan Mladenović”, sa pesmom „Daj mi sve”. Mi nagradu nismo očekivali, s obzirom na to što smo tek objavili prvi album. Značila nam je zbog reputacije i otvaranja novih vrata i to se videlo kada smo počeli da sviramo po mnogim gradovima i festivalima.
Što se tiče težih stvari, bile su dve, odnosno smrt dva čoveka koja su zaslužna za to što postojimo i što se i dalje bavimo muzikom. Prvi je bio Branko Maričić Čutura, pevač grupe „Džentlmeni”, koju smo pratili na koncertima, a koji je prvi predložio da osnujemo sopstveni bend. Druga osoba je bila Zlatko Jošić, naš prvi menadžer koji nas je otkrio 2018-2019 dok smo još bili kaverbend. Naravno, stariji su ljudi, ali uvek mislim da se to prerano desilo i imam osećaj da njima dvojici nismo pružili dovoljnu zahvalnost.
Šta je ono što vas najviše motiviše da stvarate singlove?
Motiviše nas slobodno vreme koje imamo na raspolaganju – dakle, od 8 do 16 radimo poslove za koje smo se školovali, dok ostatak vremena posvećujemo bendu. Nama četvorici je zajednička ogromna ljubav prema muzici, a nas gura to što svi imamo isti cilj, apsolutno znamo šta hoćemo, i to što volimo ono što radimo, bez nekog pritiska oko toga da li će to da se proda, da li će to da se nekom svidi i slično. Želimo da slušaocima ponudimo drugačiju muziku gde ne mora svaka pesma da bude sa elementima muzike „koja se sad sluša”, već ono što se nama sviđa, u nadi da postoji još ljudi kojima se takve stvari sviđaju.
Sleva na desno: Petra Blagojević, Stefan Aćimović, Nikola Grozdanić, Marko Arizanović
Kom muzičkom pravcu pripadaju muzičari koje smatrate uzorima?
Trenutni uzori su nam Kings of Lion, grupa Killers, Strokes, Arctic Monkeys i grupa Kooks. U pitanju su britanski i američki indi-rok bendovi. Basista Pera i ja više volimo američki zvuk, dok Grozd, bubnjar, i Mare, klavijaturista i gitarista, vole britanski.
Ujedno je najavljen i izlazak novog, trećeg po redu albuma. Šta će se naći na njemu?
Naći će se više indi-rok stvari. Što se tiče nove pesme, namerno smo je izbacili kao prvu, da bi to izgledalo kao ulazak u novu eru „Drama”. Dakle, ljudi mogu više da očekuju gitaru u odnosu na synth i klavijaturu, koje su bile zastupljenije na prvom i drugom albumu.
Sada su i dalje tu, ali su u glavnoj ulozi gitara, rok vokali, vrištanje i slično. Imaćemo i neke duete – tu će biti Marčelo kao jedan od gostiju, ali i drugi.
Kakve planove imate za naredni period?
Prvo nam dolazi koncert u Beču sa Marčelom, koji će biti održan 25. maja, odnosno, prvi ikada koncert u Austriji. Potom imamo u junu „Air Fest” u Obrenovcu, „Beer Fest” u Beogradu. Imaćemo još neke festivale na leto, na jesen obilaziti gradove u Srbiji i neke van Srbije i promovisati treći album. Plan je da, ako sve bude kako treba, u martu sledeće godine izađe taj treći album i da organizujemo veliki beogradski koncert. Pre toga, možda budemo organizovali tu još neki polufestivalski koncert, jer smo dobijali od slušalaca želje da češće sviramo u Beogradu.
Piše: Nenad Ranitović
Foto: Nemanja Maraš
Leave a Reply