Svetski dan slobode medija obeležava se svakog 3. maja, a ovog puta doneo je loše rezultate za Srbiju. Velikim padom u odnosu na prethodnu godinu, Srbija je zauzela 104. mesto na listi Svetskog indeksa. Novinarka i glumica Jelena Helc za Student je podelila svoje iskustvo i mišljenje o represiji i bezbednosti medijskog rada.
Prema zvaničnoj listi Svetskog indeksa slobode medija koju sprovodi RSF, Srbija je ove godine zauzela 104. mesto od mogućih 180 u kojima se ovaj parametar prati. Ovogodišnji plasman Srbije, opao je za 8 mesta u odnosu na prošlogodišnji, i spada u zemlje u kojima je „teška situacija”.
Novinari u nikad većoj opasnosti
Ova godina beleži najveći broj napada na novinarke i novinare, naročito na studentskim protestima, od kojih je većina ostala nekažnjena. Takođe, za godinu dana između dva Svetska dana slobode, zabeleženi su brojni otkazi, odmazde vlasnika medija i drastično kršenje Kodeksa novinara Srbije.
Novinarka i glumica Jelena Helc govorila je o otkazima koje je dobila na dva različita medija koja su, kako navodi, pod kontrolom vlasti. Napominje kako je njena ideja bila da pokuša da publici kojoj se teško može prići argumentovano i profesionalno isporuči istinite informacije i da postavi pitanja koja većina novinara ne postavlja.
„Na obe televizije vodila sam razgovore na koje sam ponosna. Verujem da sam uspela u onome što je misija slobodne novinarske reči”, istakla je novinarka.
Helc je ocenila da je nakon pada nadstrešnice i početka studentskih protesta u vlasti zavladala panika, pa su uslovi postajali sve teži i zahtevniji. Navela je da su otkazi koje je, kako navodi, dobila zato što je govorila istinu ili je koristila svoje ustavno pravo da u svoje slobodno vreme bude na protestima protiv korupcije, bezočnog kriminala, bezakonja i odsustva sistema – zapravo nagrade.
Iako je po profesiji glumica, Jelena Helc se bavi paralelno novinarstvom od 1996. godine. Istakla je da samo objektivna istina mora biti njen cilj.
„Pristajanje na manje, iako trenutno skupo košta, biće neuporedivo skuplje jednog dana, kada se bude podvukla crta. A taj dan neminovno dolazi. Novinar, ali ni čovek ne sme izgubiti poverenje ljudi niti obraz. Za mene ne postoji cena, plata, usluga niti pozicija koja bi to mogla zalečiti”, naglasila je Helc.
Jelena Helc govorila je i o današnjem položaju novinara u Srbiji. Navela je kako je za one koji rade istinski novinarski posao, a ne posao propagandiste, položaj nepodnošljiv. Dodala je da su oni često potplaćeni, ucenjeni, zastrašivani, ali i realno ugroženi.
„Ko god se usudi da bude hrabar, državni mediji bacaju ga u svoju mašinu za mlevenje mesa i besramno, beskompromisno pokušavaju da ga slome”, dodala je novinarka.
Novinarka priznaje da svakodnevno korača trotoarom na koji je 11. 4. 1999. pao Slavko Ćuruvija. Smatra da iako ga nema, iako nema kazne za ubice, Ćuruvija čini za one koji veruju u slobodu daleko više nego svi koji su popustili, poklekli, uplašili se i odustali.
„Sloboda je skupa, ali to ne sme biti razlog za odustajanje, čak ni pod najvećim rizicima. Ako svi budemo kukavice, u kakvom će društvu živeti naša deca? Lično, smatram to ne samo svojim pravom, već i obavezom”, naglasila je Helc.
UNS-ovi zahtevi
Savet REM-a nije u funkciji već godinu i po dana, jer Skupština nije izabrala nove članove od isteka mandata starih članova. Takođe, srpski mediji na Kosovu i Metohiji suočavaju se sa velikim finansijskim problemima i mnogima preti gašenje, dok je praksa neosnovane zabrane ulaska novinara na ovo područje i dalje aktuelna.
Zbog ovih razloga, ugrožene bezbednosti medijskih radnika i njihovog rada, kao i nemoći srpskog pravosuđa da kazni ubice novinara, Udruženje novinara Srbije uputilo je sedam zahteva nadležnim institucijama:
- Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;
- Da pravosuđe ne dozvoli da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost;
- Da se Krivični zakonik izmeni tako da više različitih oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;
- Da se obezbedi efikasna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija;
- Da se javni novac deli pravedno kako bi se očuvao medijski pluralizam;
- Da Skupština Srbije konačno izabere nove članove Saveta REM-a;
- Da se formira međunarodna komisija za istraživanje ubistava i kidnapovanja novinara na KiM u periodu 1998–2005.
O cenzuri i autocenzuri među novinarima
Jelena Helc ističe da su direktna cenzura odozgo i autocenzura neraskidivo povezane i da za nju tu nema razlike. Napomenula je kako ne želi nikome da sudi i kako pokušava da razume svakoga. Naglašava da egzistencijalna kriza kroz koju ona i njena deca sada prolaze nije nešto što se lako da podneti.
„Ipak, iskreno verujem da je zivot bez ideala ništavan, da je život u strahu bedan i da bez vere u bolje i borbe za bolje život, naprosto, nema smisla”, priznala je Helc.
Novinarka je istakla da pruža podršku studentima u borbi i da će dati sve od sebe da njena deca žive u društvu kakvo je opisano u studentskim zahtevima. Dodala je i da se nada da niko više neće poginuti i da će se postići ideal da iz ove države niko više ne beži, već da se u njoj živi bezbedno i srećno.
„Zato pružam podršku studentima, jer vama ostaje ova država, vi ste mladi, čisti, puni vere i ideala, ne posustajete, ne spuštate kriterijume i niste za sve ovo vreme učinili ništa čega bih se zastidela. Novac je prolazan, život je prolazan, obraz i čast su večni. Za idealne ne ginu budale, to su nam podmetnuli”, zaključila je Helc.
Piše: Natalija Novaković
Foto: Caleb Oquendo: Pexels | Cottonbro studio: Pexels | Caleb Oquendo: Pexels | Anete Lusina: Pexels