Svetski dan pozorišta podsetio nas je na njegovu istoriju i uloge u oblikovanju društva. O značaju pozorišta i izazovima sa kojim se danas suočava govorio je za „Student” glumac Miodrag Dragičević.
Pozorište kao presek društva
Svetski dan pozorišta obeležava se širom sveta 27. marta. Ovaj datum je ustanovljen 1962. godine na devetom kongresu Međunarodnog teatarskog instituta u Beču.
Glumac Miodrag Dragičević istakao je važnost pozorišta za kulturni identitet Srbije. Naglasio je koliko ono utiče na obrazovanje i formiranje kritičkog stava kod mladih i dodao da je na teatar neophodno obratiti znatno više pažnje.
,,Pozorište leči društvo, oplemenjuje, a sa druge strane u isto vreme daje i neki grafički prikaz društva, presek društva, dajući komentar”, ističe Dragičević.
Istorija drame
Pozorišna tradicija u Srbiji ima dugu istoriju. Još u srednjem veku glumci su na trgovima zabavljali građanstvo, uprkos zabranama crkve, o čemu svedoče dokumenti o umetničkoj literaturi iz 13. veka.
Prva izvedena drama u današnjem smislu bila je školska drama „Traedokomedija” ruskog učitelja Emanuela Kozačinskog. Izvedena je 1734. godine u Sremskim Karlovcima. Ovom izvedbom počinje razdoblje školskih predstava, koje će trajati do početka 19. veka, nakon čega slede amaterska izvođenja.
Prva pozorišta
Za razvoj dramske umetnosti kakvu danas poznajemo zaslužan je Joakim Vujić. On je 1813. godine u Pešti izveo prvu građansku predstavu na narodnom jeziku, „Kreštalicu”. Vujić je bio pokretač Knjaževsko-srpskog teatra, prvog stalnog srpskog pozorišta, osnovanog 1835. godine u Kragujevcu.
Beograd je prvo pozorište dobio 1841. godine, zahvaljujući Jovanu Steriji Popoviću i Anastasiju Nikoliću. Iako su se predstave izvodile u skromnim uslovima carinarnice, ovo pozorište smatra se prvim teatrom sa profesionalnim ansamblom.
U Novom Sadu je 1861. godine pod austrijskom vlašću osnovano Srpsko narodno pozorište. Uprkos političkim i finansijskim teškoćama, pozorište je negovalo nacionalnu i rodoljubivu tematiku.
Narodno pozorište
Ideju o izgradnji Narodnog pozorišta u Beogradu pokrenuo je knez Miloš Obrenović, ali nije dočekao samu realizaciju. Zgrada je završena 1869. godine prema projektu Aleksandra Bugarskog, za vreme kneza Milana. Prva predstava „Posmrtna slava kneza Mihaila” izvedena je iste godine. Narodno pozorište ubrzo postaje centralna kulturna institucija za razvoj dramske, operske i baletske umetnosti.
Savremeni koncept pozorišta
Značajne promene u srpsko pozorište uveo je Branislav Nušić, modernizujući njegov rad i približavajući ga savremenom konceptu. Na repertoar je uvodio dela koja su kritički oslikavala društvo, zbog čega je često dolazio u sukob sa vlastima.
Tokom 20. veka pozorište se razvija kao prostor umetničkog izraza i društvene refleksije. Danas, uprkos dominaciji digitalnih medija, njegova snaga se ogleda u neposrednom kontaktu između glumca i publike.
Budućnost pozorišta
Dragičević naglašava da se nada svetloj budućnosti pozorišta u Srbiji i da će programi poput rijalitija zaći u sporedni plan. Dodaje da takav format kvari društvo i mlade, da nije dobar primer, te da se iz takvog sadržaja ništa ne može naučiti.
„Nadam se ulaganju u mlade, u nove projekte, u nove ideje, misli i nadam se da ćemo svi u toj budućnosti raditi dobre stvari i nastaviti da dajemo sve od sebe”, zaključio je glumac.
Piše: Ana Todorović
Izvori: Čudo.rs| FDU | Instagram: Narodno pozorište
Foto: Privatna arhiva | Freepik