Kontakt konferencija ugostiće 23. marta u Domu omladine pevačicu Bojanu Vunturišević koja će od 21h ,,početi ljubav ispočetka” i zaljuljati sve ,,kao da svira samba”.
Dostupna i prisutna za svoju publiku, ali ne i za careve. Heroina elektro-popa i energičnih svirki. Ruka pomirenja alternativne i komercijalne scene. Prava dona i vlasnica trofeja za muzičke spotove i tekstove. Nakon dva rasprodata koncerta u Beogradu prošle godine, Bojana će ponovo pustiti glas i biti ,,luda, brza i histerična”, a mi smo pre toga imali čast da sa njom razgovaramo.
Znamo da najviše voliš da nastupaš u Beogradu. Zbog čega je to tako i čime ćeš ovoga puta iznenaditi publiku?
U Beogradu najviše volim da nastupam jer tu živim. Znam da će u publici biti moja najbolja drugarica Marija, koja mi svojim prisustvom “drži strah”. Znam da se tu negde muvaju i Mladen i Grgur, takođe moji najbolji prijatelji. Grgur me možda iznenadi, pa se popne na stejdž. Prethodno se nisam vozila ceo dan u kombiju, već sam prešla nekih dvesta metara od svoje kuće do koncertne sale, i to laganim hodom. Ukoliko sam nešto zaboravila što mi je važno, moji ukućani će mi to doneti. A tu su i one male stvari koje ženu čine nekako sigurnijom. Volim da “pucam” iznutra i spolja kada se dešavaju tako neke važne stvari kao što je za mene koncert. Volim da imam dobar kostim, dobru šminku i kosu, a to sve imam u Beogradu. Ali ono što me najviše čini srećnom je odlazak kući odmah nakon koncerta. Moja kuća i moj krevet. Sve te prelepe i luksuzne hotelske sobe, svi ti protočni bojleri sa neograničenom toplom vodom u hotelima, ne mogu nikada da budu lepši od moje sobe i mog mira koji mi je najpotrebniji nakon koncerta.
Učestvovala si u pisanju teksta za pesmu koju je Kat Dosa izvodila na ovogodišnjem takmičenju PZE. Koji je tvoj tajni začin za uspešan koncert?
Na prvom mestu moraš da imaš dobre pesme, a potom moraš da imaš najbolji bend koji te pesme može da odsvira možda čak i bolje nego što je na snimku. Ja takav bend imam i mnogo sam srećna zbog toga. Na bas gitari je Ivan Mirković Bambi sa kojim muziciram već 15 godina. On je moj oslonac i moj štit ukoliko nešto krene po zlu. Zatim je tu najbolji bubnjar na svetu Peđa Milutinović Drumbooty. On je moja kičma, moj groove i moj move. Na svetu nema boljeg. I na kraju su tu i moje drugarice. Ima ih četiri. Zajedno smo studirale, muziku snimamo poslednjih deset godina. Želela sam sa njima da oformim ženski hor koji bi izvodio savremena horska dela. Tu ideju nismo sprovele u delo, ali zato sada pevamo po celoj Jugoslaviji. Andrijana, Anjuta, Milice, Mina, OVOLIKO vas volim.
Na iznenađenje publike, Kat Dosa se nije plasirala u finale spomenutog takmičenja. Kakvi bi bili tvoji kriterijumi prilikom ocenjivanja pesama?
Kat Dosa je imala svoj prvi javni nastup ikada na PZE24. Ostavila je nezaboravan utisak kod publike, kao i neku vrstu slatko – gorkog utiska upravo zbog toga jer nije prošla u finale. Smatram to velikim propustom žirija. Niko nije zaboravio Kat Dosu i njen Tajni začin. I danas, tri nedelje nakon festivala, svi i dalje pričaju o njoj. Jedva čekamo njene nove pesme. Ona u sebi ima sve što cenim kod izvođača. Autentičnu izvedbu, energiju koja mađija sve prisutne, entuzijazam, poletnost, pleše kao boginja. Ako na sve to dodate dobru pesmu, tajni začin je napravljen.
Koliko je neophodna neprijatna bliskost o kojoj govori pesnikinja Ognjenka Lakićević, kada je u pitanju stvaranje muzike?
Samo neprijatnu bliskost priznajem. Sve mora da dođe iz dubine stomaka, a iskustvo o kom se govori u pesmi mora da bude proživljeno. Sve pesme koje sam napisala, za sebe i druge, su mi se desile. Desio mi se Promašaj. Desile su mi se Daljine. Desila mi se Ljubav. I dalje živim Svemirsku ljubav. Još uvek sanjam Replay, i priznajem da ponovo Za tebe pevam pesme i samo za tebe oblačim zvezde. Ne znam koliko će to trajati, ali sigurno Dok u meni sunce živi. To moj je soj. Sunca su na straži, ljubav ima šta da traži tu.
Pevaš: ovde ljubav je retka, počnimo je ispočetka. Gde još uvek ima ljubavi?
Ljubavi uvek ima u mojoj kući. Mi ne umemo i ne želimo da živimo drugačije.
A na čemu treba raditi da bi je bilo više?
Treba raditi na međuljudskim odnosima, na sopstvenoj hrabrosti, jer hrabrost je potrebna čoveku koji želi da bude skroz na skroz iskren. Bez iskrenosti, ljubavi nema.
Piše: Mina Đukić
Foto: Kontakt konferencija, Mladen Teofilović
Student: Kultura
Leave a Reply