Ivana Perović je jedna od najboljih mladih srpskih karatistkinja. Dolazi iz Beograda i član je karate kluba „Partizan”. Treća je godina na Fakultetu organizacionih nauka. Ima 21 godinu i postigla je velike rezultate i osvojila mnoge značajne nagrade, od kojih su najprestižnije bronzana medalja na Olimpijskim igrama za mlade 2018. godine, medalja za juniorskog prvaka sveta 2019. godine i titula seniorskog prvaka Evrope iz 2022. godine.
Odakle se rodila tvoja ljubav prema karateu?
„Karate treniram od svoje pete godine. Kao i drugoj deci bilo mi je najbitnije da se igram i lepo provodim na treningu. Ljubav se gradila godinama i utkana je u svaki minut proveden na treningu ili takmičenju”.
Osvojila si mnoge nagrade, bila pri vrhu brojnih rang-lista, a učestvovala si i na Olimpijskim
igrama. Koje takmičenje i nagrada su ti najviše značili?
„Volim ih sve podjednako. Svaka medalja je priča za sebe, dokaz koliko puta sam pobedila sebe, svoje strahove i koliko puta sam se uspešno oslonila i verovala sebi. Izdvojila bih ovu – 2019. kada sam proglašena za najuspešnijeg mladog sportistu Srbije od strane Olimpijskog komiteta Srbije. Biti na pozornici sa našim vrhunskim sportistima je zaokružilo celu tu godinu kao veliki uspeh”.
Svaki sportista se suoči sa nekim izazovom tokom karijere. Sa kojim izazovima si se ti susrela i kako si ih prevazišla?
„Svaki poraz je izazov da budeš bolji, a svaka povreda je test strpljenja i vere. Sve to sam do sada uz puno vere i truda uspešno prevazilazila i nadam se da će tako i ostati”.
Ko je na tebe najviše uticao i podsticao da napreduješ u karijeri?
„Tokom svoje karijere sam sretala koliko dobrih, toliko i loših ljudi. Svi su mi pomogli na svoj način, ali pogotovo podrška porodice, prijatelja i karate kluba „Partizan”. Smatram da isključivo od mene same zavisi da li ću dati svoj maksimum. Kako je čovek biće progresa i regresa, uvek sam nastojala da nadmašim svoj prethodni nastup. Mislim da je moja ambicija ka nečemu istorijskom, prvom i neponovljivom bila presudna i da me ona najviše gura da napredujem”.
Koliko je teško uskladiti treninge i fakultetske obaveze i kako to postižeš?
„Teško je jer sam po prirodi perfekcionista. Ne mogu nikad da se posvetim dovoljno na oba polja, a da nešto ne ispašta. Dobra organizacija vremena i fokusa mi olakšava da uskladim sport i studiranje. Volim svoj fakultet i obaveze koje imam na njemu, ali mi je žao što nemam više vremena da se posvetim svom studentskom životu”.
Čemu te je podučilo bavljenje karateom tokom svih ovih godina?
„Disciplini, veri i strpljenju. Stalno radim ka nekom cilju koji samo ja vidim i, ukoliko se sve kockice poklope, sledi nagrada. Ali ono što nas sportiste čeliči kao ljude jeste upravo trenutak kada ne ispadne sve kako smo zamislili. Radiš, tražiš grešku i veruješ da će sledeći put biti drugačije. Iznova rušiš i gradiš i to je možda nešto najvrednije što sam naučila. Ne plašim se da krenem ispočetka, ne bojim se rada i dokle god imam želju i volju, mislim da je greh ne činiti sve što je u mojoj moći”.
Koji su tvoji budući planovi i ciljevi u karateu?
„Trenutno saniram povredu i vredno radim na tome da se što pre vratim na tatami. I pre povrede sam imala velike planove, pa je samo pitanje vremena kada ću sve to ostvariti. Želim da utemeljim svoj trag u ovom sportu i osvojim sve što mi je preostalo”.
Piše: Petra Vidaković Cvetković
Foto: sportal.rs
Leave a Reply