Od 13. septembra 2022. godine u Iranu se održavaju masovni protesti protiv režima koji sprovodi vlast. Nezadovoljstvo je dostiglo vrhunac nakon smrti dvadesetdvogodišnje Mashe Amini usled policijske brutalnosti.
Dobar dan želimo vam iz Irana.
Vremenska prognoza: Danas, kao i ostalim danima istina se probija svojim zracima kroz maglu, uz povremene pljuskove koji su tu da speru krv sa ulice.
Pričom vas vodimo na Srednji istok, gde je smeštena država Iran, poznata i pod službenim nazivom Islamska Republika Iran. Danas okrećemo drugu strane medalje i ne stavljamo akcenat na veselu tematiku, zanemarujući tako realnost. Danas targetiramo temu koja se prećutkuje i na koju se ne obraća pažnja.
Imam pravo da idem pravo
Svi smo upoznati sa raznim frazama koje se upotrebljavaju kada govorimo o borbi za ljudska prava. Ona su neotuđiva i stičemo ih na rođenju. Naše odluke su u našoj vlasti, prisutno je postojanje izbora. Koliko ste samo puta čuli da imate pravo? Imam pravo, ti imaš pravo, svi imamo neko pravo, u posedovanju istih ništa nije sporno. Sporan je momenat ispoljavanja u bespravnom okruženju u kom vlada društvena anomija.
Ja sam žena i dovoljno sam vredna
Žena sam, čovek sam. Imam pravo da izađem na ulicu sama, ili sa majkom bez muške pratnje. Imam pravo da učim i obrazujem se. Imam pravo da radim i doprinosim sebi i svojoj porodici. Imam pravo da u omiljenom kafiću popijem sok. Imam pravo da vežem kosu i doteram se sa malo šminke. Imam pravo da sama izaberem svog supruga. Imam pravo da se služim negacijom. Imam pravo da dišem, imam pravo da živim. Imam pravo da volim i radujem se životu.
Zašto je važno da znate šta se dešava u Iranu?
Verovatno ste u čudu dok čitate sva ova moja prava, jer ona za vas predstavljaju deo svakodnevice. Za ženske osobe u Iranu ona čine nedosanjan san o slobodi.
Nezaštićene i od najbližih, prepuštene sebi, osporene, osramoćene i odbačene, stoje ponosno i uzdignute glave u prvim redovima u borbi za normalan život i ljudske uslove. Ne žrtvuju svoju slobodu jer zatvor je za njih samo jedna hladnija soba, žrtvuju svoj život jer one svakodnevno žive u ropstvu koje im je nametnula vlast.
Dešavanja
13.09.2022. – Masha Amini, nezapamćena policijska brutalnost…
Dvadesetdvogodišnja, kurdska Iranka, Masha Amini biva uhapšena od strane ,,moralne policije” Islamske Republike Iran pod optužbom da je neprimereno nosila hidžab. Prilikom hapšenja nesrećna devojka je pretrpela višestruko udaranje glave o policijski automobil od strane pripadnika, gore navedene, policije. Nakon odlaska u pritvor ostaje bez svesti i upada u komu. Tri dana se borila za život, nakon čega je podlegla povredama izazvanim policijskom brutalnošću, dok se u lekarskom izveštaju navodi da je preminula od posledica srčanog udara. Ovaj događaj predstavlja inicijalnu kapislu za eskalaciju nezadovoljstva kod ljudi, koje je rezultovalo masovnim protestima u više od osamdeset gradova širom te zemlje.
Mene nije strah, osećam ih kako gube dah.
26.09.2022. – Prvi metak jer je žensko, poslednji kao opomena za druge
Dvadestogodišnja Hadisa Najafi u znak solidarnosti sa tragično nastradalom Mashom Amini, na protestu vezuje svoju kosu u rep usled čega od strane policije biva pogođena sa šest metaka u glavu i vrat i na mestu ostaje mrtva. Prvi metak dobija zbog toga što je žensko, drugi zbog svoje solidarnosti sa žrtvom, treći zbog bunta, četvrti zbog toga što nema strah, peti je tu da joj zgazi dostojanstvo i šesti je opomena za sve ostale ukoliko se na isto usude.
Nećemo da nijedno dete na čelu ima iscrtane mete. Zar ni roditeljske suze nikome nisu svete?
21.10.2022. – ,,Šta vam je to moj sin uradio da zasluži 24 metka u stomak?“
Bilo je pitanje koje je otac postavio na sahrani svog sina i svim prisutnima neterao suze na oči. Abolfazl Adinezadeh, šesnaestogodišnji dečak, po rečima prijatelja, bio je veseo i duhovit mladić, omiljen u društvu. Iako mlad, Abolfazl nije ostao nem na neljudski tretman koji vlast sprovodi nad njegovim stanovništvom. Pridružio se protestu u iranskom gradu, Mašhadu, i digao je svoj glas za sve one koji su pali i za sve one koji još uvek stoje. Sa velike blizine, jurišnom puškom AK-47, njegovo telo bilo je izrešetanao sa čak 24 metka od strane snage bezbednosti Islamske Republike. Jedan dečiji smeh, zauvek je utihnuo.
21.10.2022. – Istorija se ponavlja…
U gradu Ardabilu, na severozapadu Irana, nakon odbijanja nekolicine devojčica da u školi pevaju himnu posvećenu islamskom lideru te zemlje, bezbednosne snage su upale u školu i počele da ih tuku. Asra Panahi, petnaestogodišnja devojčica, je nakon bezdušnog i zverskog prebijanja izdahnula. Državni zvaničnici tvrde da je uzrok smrti ove devojčice komplikacija usled srčanih problema. Ovo je izazvalo veliki gnev kod porodice, ali i svih koji su je poznavali, jer nesrećna devojčica ne samo da nije imala nikakvih srčanih problema, već je bila i plivačica.
27.10.2022. – ,,Sestro, upucali su me“…
Bile su poslednje reči koje je osmogodišnja Mona Naghibi izgovorila svojoj sestri, nakon čega je izdahnula od posledica ranjavanja policijskih snaga. Njena najveća krivica je ta što se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ona je bila neoprostiva u očima neprijatelja.
16.11.2022. – Desetogodišnji Kian i telo u zamrzivaču…
Kian Pirfalak, desetogodišnji dečak iz Irana, sanjao je o tome da postane pronalazač kada odraste. Njegov život, zajedno sa snom, ugašen je tog kobnog dana od strane pripadnika sile bezbednosti. Vraćajući se kući sa svojim ocem, držeći ga čvrsto za ruku, dečak je upucan. Informacija koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim je ta da je otac nastradalog dečaka nosio telo svog deteta do kuće, gde je porodica držala telo u zamrzivaču. Naime, ukoliko bi se prijavilo ubistvo, Islamska Republika bi ukrala telo i tako prikrila počinjen zločin. Bez tela, nema dokaza, bez dokaza nema argumenata, već postoje samo neosnovane optužbe usmerene ka Islamskoj Republici koja se poziva na širenje kleveta i tako od ubistva ostaje samo sumnja u isto. Želja roditelja da znaju gde im počiva sin, bila je veća od straha od terora sa kojim se suočavaju od sopstvene države.
Ugasite i svetla, mi već odavno živimo u mraku.
Vlasti Irana ugasile su internet u zemlji u nameri da spreče informisanje sveta o tiraniji koju sprovode nad svojim stanovništvom. U toku je svakodnevna borba za život žena, ali i ljudi svih uzrasta koji su protiv sile koju nameće vlast. Pritvoreno je više od 14.000 ljudi, među kojima su studenti i mladi. Na sednici održanoj 06.11.2022. godine od 290 članova parlamenta njih, čak, 227 glasalo je za apsolutnu nepopustljivost prema uhapšenim protestantima. Javnosti još uvek nije poznata predviđena kazna za one koji su lišeni slobode, ali je poznat model kažnjavanja pod nazivom qisas, koji predstavlja slogan „oko za oko“. Aktuelnoj vlasti nije strana ni egzekucija, kojoj su više puta pribegli u nameri da zastraše narod i time spreče i sam pokušaj pružanja otpora. Od septembra 2022. godine, kada su protesti počeli, ubijeno je najmanje 342 ljudi, među kojima je 43 dece. Životi nisu izgubljeni, jer se nisu dogodile nesreće, životi su oduzeti jer su se dogodila masovna ubistva. Ni za jedan život još niko nije krivično odgovarao.
Dajem svoj život i svoju kosu, ali ne dam slobodu
Žene se u Iranu decenijama unazad bore za ljudska prava, iznad svega. U toj borbi su same, ali one ne odustaju svakodnevno stavljajući svoj život na kocku koračajući ulicama gradova Irana i hrabro se suprotstavljajući ekstremističkom režimu. U znak protesta seku svoju kosu, pale hidžabe sa suzama i gledaju direktno neprijatelju u oči.
Od sjaja do pakla
Činjenica koja poražava savremeni svet jeste ta da je Iran u periodu od 1925. godine do 1979. godine bio na društvenoj lestvici mnogo iznad nekih zemalja Zapada. Period iranske renesanse, glorifikovan i kao „Pahlavi era“ porušila je diktatura Islamske Republike Iran i zvanično proglašene 1979. godine. Od tog momenta počinje mračni period za ženski rod u ovoj Republici.
Da, dobro si čuo, istem je nepravedan i truo
U sudnici se žena može naći samo na optuženičkoj klupi, a u sudskim procesima ne mogu da učestvuju kao sudije ili advokati. O dokazima u njenu korist se ne razmatra, a o njenoj sudbini odlučuje najstariji muškarac u porodici koji nosi titulu starešine.
Da Iran bude ponovo miran
Reakcije svetskih organizacija su izostale. Ćute i čekaju ishod kao da je reč o nekom akcionom filmu. Možda bi i čule glas podrške da su im kose od zlata, a srca od nafte, ali dok se nešto u njihovom biološkom sastavu ne promeni ostaje im da se bore same.
Piše: Mina Kicara
Izvor: https://instagram.com/theempressmizrahi?igshid=YmMyMTA2M2Y=
Leave a Reply