Dr Luka Bešlagić je vanredni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije, administrator instagram stranice metanivo i autor knjiga: ,,Teorije eksperimentalne tekstualne produkcije ” i ,,Dva govora romana”.
Kako ste došli na ideju da kreirate metanivo profil na instagramu?
Izvorno nije postojao plan. Jednostavno sam želeo da isprobam kako bi neke objave, koje sam prethodno postavljao na Fejsbuk, funkcionisale unutar Instagrama. No, iako prvobitno nije bio posebno osmišljen, opšti koncept profila ustanovljen je relativno brzo i od tada se nije menjao: konsekventna upotreba crno-belog, tekstualni materijal koji ima prednost naspram vizuelnih elemenata, meta-objave, konceptualni tretman Instagrama itd.
Zašto su Vam objave najčešće obojene nihilističkim talasom?
Na neposredno sadržinskom planu, one su artikulacija nekih od mojih razmišljanja i preispitivanja. U isto vreme, jedan od osnovnih poetičkih principa profila jeste minimalistički redukcionizam. Tako, postoji više objava koje su sastavljene od uniformno crne ili bele površine. Prilikom kreiranja jedne objave često polazim od neke fotografije ili crteža, ali u procesu redukovanja, slika biva odstranjena i preostaje sasvim malo elemenata, na primer tek nekoliko reči, ili – ništa.
U kakvoj vrsti literature, filmova i muzike pronalazite inspiraciju?
U najširem smislu, to su različite eksperimentalne tekstualne i umetničke prakse. No, kada je reč o onim modusima čiji se direktni uticaj može prepoznati u metanivo objavama, u pitanju su konkretna i vizuelna poezija, radovi konceptualne umetnosti sačinjeni od teksta, strukturalni film, glitch art i dr.
Šta je uzrok ekspanzije mimova u svetu?
Mimovi su globalno popularni usled efektnog komuniciranja poruke putem te svedene forme, mogućnosti da svako proizvede i podeli mim, kao i zbog njihovog komičnog, ciničko-ironijskog karaktera, čak i kada je tema krajnje ozbiljna. Zanimljivo je da mimovi doživljaju svoju ekspanziju i cirkulišu kao veoma čest format na internetu iako, na tehnološkom nivou, godinama ne menjaju svoju prvobitnu rudimentarnost – u najvećem broju slučajeva, oni i dalje predstavljaju jednostavan spoj slike i teksta.
Na koji način posmatrate povratak vintidž kulture u modu?
Kao što je poznato, živimo u vremenu posle istorije, kada se čini da je sve već izumljeno, a da se prošlost može beskrajno citatno eksploatisati. Zbog toga nije slučajno što vintidž kultura i njeni modaliteti postaju sve više zastupljeni i u njima se otkriva nova, rekontekstualizovana kreativnost. Adekvatna dijagnoza takve (post)postmoderne situacije formulisana je poznatom izjavom: Retro je uvek u modi.
Koliku moć ima reč?
Uprkos opštoj dominaciji vizuelne kulture, reč (izgovorena i napisana) i dalje čini osnovu naše civilizacije i zadržava svoju performativnu moć. Reč je prisutna svugde, na svim medijskim platformama, čak i onim koje se, poput Instagrama, na prvi pogled ne čine primarno verbalnim. To je, ujedno, jedan od centralnih diskurzivnih problema koji istražuje profil metanivo.
Šta za Vas predstavlja stvarnost?
U ovom trenutku, materijalnost ovih nesigurnih rečenica.
Kakve savete upućujete studentima, na kojim veštinama da porade?
Po pravilu upućujem na dve fundamentalne veštine koje, iako se neprestano transformišu kroz istoriju, ostaju uvek prisutne: govor i pisanje.
Piše: Anđela Stanojević
Leave a Reply