Međunarodni dan mladih prvi put je obeležen 2000. godine, dok se svake godine tradicionalno obeležava 12. avgusta. Cilj ovog međunarodnog događaja jeste skretanje pažnje na mlade i probleme sa kojima se svakodnevno susreću, kao i efikasno rešavanje istih. Zbog želje da se skrene pažnja na svakodnevna pitanja mladih širom zemlje ali i sveta, organizuju se različite radionice, kulturne manifestacije, utakmice i ostale organizacije.
Istraživanja koja se sprovode vezano za ovu temu, pokazuju da se položaj mladih u zemlji ne menja značajno. Najveći problem sa kojim se mladi suočavaju u našoj zemlji jeste nezaposlenost, koja raste iz godine u godinu. Zbog toga, čak 70% mladih želi da se odseli iz svog rodnog kraja i potraži bolji život ili u velikim gradovima, ili u inostranstvu.
Podaci Nacionalne služe za zapošljavanje ukazuju na to da u Srbiji postoji više od 100 000 nezaposlenih mladih, između 15 i 30 godina. Često, džeparac za kafu i užinu dobijaju upravo od svojih roditelja, sa kojima i žive. Poražavajuća je činjenica da većina mladih koji imaju posao ne zarađuju više od 30 000 dinara, dok tek šest od sto mladih zarađuje preko 50 000 dinara.
Kao novo mesto za život, mladi bi najradije odabrali neku od država Zapadne Evrope. Sa druge strane, oko 20% mladih ne bi želeli da napuste svoju matičnu zemlju, a taj broj se povećava zbog straha od pandemije korona virusa.
Takođe, više od polovine mladih nije zaposleno u struci za koju se školovala. Put od kraja školovanja pa sve do sticanja kvalitetnog i zadovoljnog posla uglavnom traje oko dve godine, što mladima izuzetno otežava život i utiče na njihovo psihičko stanje. Međutim, većina mladih je spremna da radi bilo šta, dok ne pronađe posao u struci, a često su spremni i da se prekvalifikuju ukoliko su šanse za pronalazak posla u struci minimalne.
Ono što je direktno povezano sa ovom situacijom jeste i osećaj bezvrednosti, koji ima sve više mladih. Depresivna stanja su sve češća i intenzivnija kod mladih koji nemaju dobar ekonomski status i nemaju posao, dok nekolicina priznaje da je nekada razmišljala o prekidu života. Mladi iz romske populacije i drugih osetljivih grupa su takođe na udaru, dok su zdravstvena zaštita i školovanje takvih grupa na minimumu.
Piše: Tanja Trkulja
Leave a Reply