Reći ću ovo odmah: ne postoji selidba bez stresa. No, hajde da pokušamo da taj stres svedemo na minimum.
Počnite na vreme
Nemojte da čekate poslednji trenutak da nađete stan i počnete sa selidbom. Krenite na vreme i obavite sve bez žurbe. Tada su mnogo manje šanse da nešto zaboravite, oštetite zbog lošeg pakovanja ili završite u stanu koji je loš, ali nemate drugi izbor.
Zaboravite na kofere
Kofer je težak i zauzme mnogo mesta, a ne možete baš toliko stvari da spakujete u njega. Džakovi su zakon! Možda ćete komšijama delovati sumnjivo kada krenete da vadite crne džakove iz gepeka, ali to je trenutno vaš najmanji problem. Čvrsti džakovi su odlični jer ih možete potpuno napuniti stvarima, a zauzimaju manje mesta od kofera ili kutija.
Unajmite profesionalca
Ovde mislim na prevoz. Čak iako vaš novi stan nije daleko, kada nosite stvari, sve je dalje nego što se čini, a torbe su uglavnom teže nego što izgledaju. Unajmite auto/kombi prevoz i olakšajte sebi život.
Tražite pomoć
To što živite sami ne znači da morate i sav posao da radite sami. Pitajte prijatelje za pomoć oko pakovanja, prevoza, raspakivanja, sređivanja ili zapravo bilo čega drugog što vam treba. Osim ako ti prijatelji u vezi selidbe jedino znaju da plešu i pevaju po stanu dok ostali pakuju stvari. Super su oni za poboljšanje atmosfere, ali ne računajte na preteranu pomoć sa njihove strane.
Lomljivo!
Sudove i slične lomljive stvari pakujte u novine, krpe ili peškire. Nije zabavno konstantno razmišljanje o tome da li će nešto pući ili, još gore, momenat u kojem nešto zapravo pukne.
Bacite višak stvari
Sigurno imate gomilu stvari koje vam trenutno nisu potrebne, ali će možda nekada biti. Neće. Nemojte to sebi da radite, pobacajte sve bespotrebne gluposti i tada ćete shvatiti da je život (a i selidba) mnogo lakši kada niste hrčak.
O stvarima kao što su potraga za novim stanom, uzimanje depozita nazad i rastajanje od starih stanodavaca u miru neću pričati – one su uvek stresne. Ali nekako je sve to vredno osećaja da je vreme za prvu noć u novom stanu, zar ne?
Piše: Dunja Marić
Foto: unsplash.com
Leave a Reply