Spremna sam da se mučim još mnogo godina, samo da iz sve te muke izađu dela koja ostavljaju neki trag, rekla je glumica Nikolina Vujević u intervjuu za Student.
Izbor budućeg zanimanja predstavlja pritisak za mlade. Koji trenutak je za tebe bio preloman?
Od malih nogu sam nastupala sa folklorom, pevala u horu, smišljala koreografije za nastupe u školi. Gimnaziju sam upisala na nagovor drugarice – rekla da imaju divnu dramsku sekciju. U trećoj godini nakon prve premijere shvatila sam da će to biti moj život.
Studirala si glumu u Novom Sadu na klasi kod profesora Nikite Milojevića. Kako su izgledali tvoji studenski dani?
Potpuno je drugačije od ostalih fakulteta. Nikita je profesor koji radi sa glumcima i rediteljima zajedno. Svi mi činimo multimedijalnu klasu koja zajedno uči i o glumi i o režiji. Zbog toga sam jako zahvalna, jer to pruža neverovatnu širinu. On je strašno inspirativan čovek od koga sam mnogo naučila.
Izvođenje tvoje predstave ,,Nina” bilo je više puta odlagana zbog pandemije. Kako si se nosila sa tim?
Užasno! Međutim, kada pogledam unazad, zahvalna sam univerzumu što je poslao koronu. Ceo svet morao je da stane na trenutak i preispita sve svoje postupke i planove. Za vreme pandemije nastala je još bolja i iskrenija predstava. Bila sam uporna i mnogo sam ponosna na sebe što nisam odustala. Skoro dve godine raditi na nečemu nije nimalo naivno.
,,Nina” ti je takođe donela prvu glumačku nagradu Ljuba Moljac koja se dodeljuje najboljem mladom glumcu. Kakav je osećaj biti nosilac ovog prestižnog priznanja?
Osećaj je predivan. Ne mogu rečima opisati koliko mi znači prvo što sam prošla selekciju i dobila priliku da se uopšte pojavim na takvom festivalu. Imala sam strašnu tremu. Kada se predstava završila i kada sam videla uplakane ljude u publici znala sam da sam uspela i da moja predstava ima neku vrednost i neki smisao. Mnogo sam zahvalna žiriju što me je uverio da se zaista svaki trud kad-tad isplatiti.
Imala si priliku da posetiš Ameriku kroz work and travel program. Mnoge kolege iz tvoje branše sanjaju o holivudskoj karijeri. Kakav je tvoj afinitet prema tome?
Amerika nije zemlja snova. Ne maštam o Holivudu, ali maštam o Kanskom festivalu i nekom kvalitetnom Evropskom filmu. Smatram da glumački najviše mogu da ponudim na svom jeziku. Daću sve od sebe da u svojoj zemlji ostavim trag i možda ponudim nešto inovativno. Ako ne uspem u tome… Pa ništa idem onda u taj Holivud, šta sad .(smeh)
Kao srednjoškolka oprobala si se u pisanju za magazin Student. Opiši nam sovje iskustvo u magazinu.
Na kraju osnovne škole sam želela da budem novinar. Bila sam zaluđena modom. Jedan drug koji je tada bio u redakciji Studenta, pitao me je da li bi htela da pišem povremeno neke modne članke, na šta sam ja odlepila i pristala bez razmišljanja. Mislim da se nakon mog trećeg članka Student ugasio na neko vreme. Tako se završila moja kratka, ali slatka novinarska karijera.
Piše: Đurađ Jovanić
Leave a Reply