Bilo koja informacija uz koju stoji grafikon/ broj u procentima/“prosek”, u čitaocu budi osećaj poverenja. Statistički dobijeni podaci su bitan iskorak ka objektivnosti. Sa druge strane, statistiku prave ljudi i uvek može doći do grešaka ili zloupotrebe. U potrazi za tačnim informacijama, najbolja strategija je sumnja.
“Moj deda je pio ceo život i doživeo je devedesetu godinu”
Možda jedno od opštih mesta i izgovora ljudi koji vole malo više da popiju. Deda je u ovom slučaju numerički podatak i zaključivanje na osnovu tog podatka je prilično slično onom u statistici. Sa jednom velikom manom – veličinom uzorka. Zaključivanja zdravstvenih zavoda se zasnivaju na uzorcima sa milionima ljudi, a zaključivanje našeg pivopije na samo jednom ,,ispitaniku” – dedi.
Meso ili pirinač – pitanje je sad?
Čuvena narodna opaska o sarmi najbolje ilustruje problem proseka. Neki jedu samo meso, neki jedu samo pirinač, ali u proseku svi jedemo sarmu. Najbolje rešenje ovog problema je zapitati se da li postoji nekolicina podataka koji ,,vuku” prosek na gore ili na dole. Ako je prosečna plata 500 evra, a većina ljudi ima platu od 200 evra, nesumnjivo je da postoji nekolicina onih koji primaju mnogo više od 1.000 evra i povećavaju prosek.
Da li je Nikolas Kejdž kriv što se ljudi dave u bazenima?
Davljenja u bazenima na godišnjem nivou rastu i opadaju sa brojem filmova koje poznati glumac snimi. I pored različitih ukusa i mišljenja o kreativnom radu Kejdža, malo ko bi ga okrivio za hiljade davljenja koja se povećavaju, ako se on pojavi u više filmova. Sa druge strane, mnoštvo informacija koje dobijamo se zasnivaju na ovom principu. U čemu je problem?
Prva rečenica koju će bilo koji profesor statistike da izgovori na svom predavanju je da korelacija nije isto što i uzročnost. Postoji čitav niz pojava čije vrednosti rastu ili opadaju na isti način i u istoj meri u određenom vremenskom intervalu. Ali to ne znači da su one povezane i da utiču jedna na drugu. Tako imamo i primer Nika Kejdža. To što u godinama u kojima je on snimio više filmova bilo je i više davljenja, ne znači da su te dve pojave na bilo koji način povezane, niti da su njegovi filmovi uzrokovali da se ljudi dave.
Moramo da budemo svesni da je statistika samo alat. Naš imperativ mora da bude sumnja, koja podrazumeva neuzimanje informacija zdravo za gotovo. Statističko opismenjavanje mladih je jedan od koraka ka tome.
Piše: David Josifović
Foto: Unsplash
Leave a Reply