I pored toga što se ljudska prava u Srbiji krše na svakodnevnom nivou, čak 41% stanovništva se ne bi obratilo nikome u slučaju diskriminacije.
Ljudska prava su podeljena u nekoliko grupa: građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna. Ono što im je zajedničko jeste da su urođena prava svakog živog bića. Ukoliko neko ne dobije zaštitu od domaćih institucija, postoji mogućnost da se obrati međunarodnim telima i komitetima, a na kraju i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Međutim, na kršenja ljudskih prava nailazimo stalno. Velike međunarodne nevladine organizacije poput Human Rights Watch nas svake godine izveštavaju o mnogobrojnim slučajevima kršenja ljudskih prava. Postavlja se pitanje – kakva je situacija u Srbiji? Da li je ona po nekim pitanjima napredovala ili je ipak pokazala stagnaciju u većini tema?
Neke društvene grupe dobile su veću zakonsku zaštitu, dok su neke ostale na margini interesovanja kako vlasti, tako i javnosti. Sam položaj žena i osoba sa invaliditetom dobio je određenu, ali nedovoljnu pažnju. Još uvek je diskriminacija ovih grupa prisutna kako na poslovnom, tako i na društvenom nivou.
Sa druge strane, neravnopravan položaj Roma i siromašnih već godinama ne dobija epilog, a organizacija Human Rights Watch navodi da se Romi suočavaju sa stambenom diskriminacijom, kao i sa uznemiravanjem.
Nejednakosti su takođe prisutne u pogledu zaposlenosti. Petina radnika u Srbiji radi „na crno“, dok 28% čine radnici sa nesigurnim radnim mestima. Iako prosečna plata raste, dve trećine radnika radi za platu manju od proseka.
Dostupnost javnih usluga (zdravstvenih i obrazovnih) takođe je otežana. Romi, seoska populacija, izbeglice i lica bez ličnih dokumenata imaju posebne teškoće da ostvare zdravstvenu zaštitu, dok su liste čekanja za lečenje duge. U obrazovanju često deca iz siromašnih porodica ne uspevaju da se školuju u gimnazijama i na fakultetima, već upisuju srednje stručne škole kako bi brže stigli do tržišta rada.
Ima li napretka?
U pogledu mirnih okupljanja postignut je određen napredak, pa je tako okupljanje LGBT populacije u Srbiji postalo nešto opšteprihvaćeno. Ovakve manifestacije su prešle put od nasilja i zabrana do određenog nivoa tolerancije.
Najveći pokazatelj da nejednakosti postoje jeste činjenica da građani Srbije i sami nemaju poverenja u institucije. Istraživanja su pokazala da se čak 41% stanovništva ne bi nikom obratilo u slučaju diskriminacije. S druge strane, smatraju da su Romi, LGBT populacija, siromašni i stariji najteže pogođene grupe, ali isto tako priznaju da su i sami bili žrtve kršenja ljudskih prava.
Piše: Tanja Trkulja
Izvori: danas.rs
BBC News na srpskom – Međunarodni dan ljudskih prava
Human Rights Watch – Međunarodni dan ljudskih prava
Leave a Reply