Pandemija korona virusa pokrenula je pregršt teorija zavera čija popularnost ne jenjava. Zbog čega smo skloni verovanju ovim teorijama i kakav uticaj u svetu one zapravo imaju?
Trovanja koja su bila aktuelna u Rimu 331. godine pre nove ere pokrenula su čitav niz istraživanja. Širok krug ljudi tada je pokušavao da dođe do objašnjenja visoke stope smrtnosti koja ih je pratila i koja je bila veoma sumnjiva. Tvrdnja da postoje žene koje sa namerom truju ljude i koje su stvarni „krojači“ ove smrtnosti proširila se Rimom, pa su se ubrzo svi uključili u pronalazak krivaca. Pitanje koje je kasnije teoretičarima prvo palo na pamet jeste zašto se ljudi nisu okomili na epidemiju kuge koja je tada bila aktuelna kao na glavnog krivca, nego su usmerili svoju pažnju na druga zbivanja?
Čini se da je jedan od glavnih faktora pomama teorija zavere strah od neprijateljske pretnje kojoj ne znamo uzrok. Smatra se da se ljudi lako bore sa stvarima koje su vidljive, koje ih ne čine bespomoćnima. Međutim, ranjivost kojoj su izloženi kada postanu svesni da ne mogu da se suoče sa pretnjom čini da traže gomilu krivaca u koje će uperiti prstom. Ti krivci postaju sklonište kojima će se ljudi samozavaravati dok se ne pojavi pravi počinitelj. Da li je to razlog eksplozije različitih informacija koje su izašle na površinu usled borbe sa korona virusom?
Teorije zavere danas
Trenutno smo obuzeti informacijama da su vakcine način za čipovanje, da je 5G mreža namenski stvorena za uticaj na zdravlje ljudi, a Holivud leglo satanista koji svoje đavolje aktivnosti vrlo vešto sakrivaju dok su uključeni u svaku poru društva. To su samo neke od još mnogo bizarnih informacija čiji smo svakodnevni slušaoci, hteli mi to ili ne.
Ne ispitujući istinitost bilo koje tvrdnje, pravi problem koji se javlja jeste pojava mnogobrojnih laika koji se brzo pretvaraju u stručnjake određene njima sasvim nepoznate oblasti, korišćenje aktuelnosti ovakvih tema u političke svrhe i za određene kampanjske ciljeve i panika koja od teške situacije stvara još težu. U vrtlogu neizmerno velikog broja teorija zavere racionalnost kojoj treba da stremimo u teškim situacijama lako klizi i dolazi do psihičkih lomova, klonuća i straha.
Razmatrajući istoriju, ne možemo osporiti da je postojalo mnogo strategijski stvorenih teorija zavere i slučajeva namernog stvaranja žrtve na ovakav način, odnosno slučajeva istinskih zavera koje se ne baziraju na iracionalnosti.
Međutim, u savremenom svetu gde smo međusobno povezani i gde jedan klik na društvenim mrežama može da napravi skandal svetskih razmera, mnogobrojnost izvora kojom obiluju teorije zavere ne omogućava nam da sačuvamo prisebnost u trenucima kada je to neophodno. Svako ima pravo da veruje u ono što želi, ali uvek treba imati svest o pažljivosti u razmatranjima i reakcijama zbog njihove lake i brze globalne prenosivosti koje mogu štetno uticati na drugoga.
Piše: Danijela Čorbić
Izvor: bbc.com
Foto: Unsplash
Leave a Reply