Najsjajnija meteorska kiša u godini: Kada možete videti Geminide?

Najsjajnija meteorska kiša u godini, Geminidi, ponovo će osvetliti nebo. Dostići će vrhunac u noćnim časovima između 13. i 15. decembra.

Geminidi su meteorska kiša čiji vrhunac možemo videti u decembarskim danima svake godine. Naziv su dobili po svom radijantu – sazvežđu Blizanci.

Kako videti Geminide?

Ukoliko nebo bude vedro, ovog decembra moći ćete da posmatrate Geminide. Vrhunac vidljivosti biće između 13. i 15. decembra. Mesec će tada biti osvetljen samo 25 procenata i izlaziće oko 2 sata ujutru.

Kako navodi Lunsford, posmatrači mogu da biraju da gledaju pre izlaska Meseca ili da se okrenu ka zapadu posle 2 sata ujutru, držeći Mesec iza sebe. Pošto je najviše meteora oko 2 sata ujutru, objasnio je da će većina gledati ka istoku pre tog vremena, a zatim ka zapadu posle toga, kako bi zaobišli mesečinu.

Generalno, najbolje je posmatrati Geminide oko 22 sata. Tada će se tačka iz koje meteori prividno dolaze podići visoko na nebu.

Kako nastaju Geminidi?

Većina meteorskih kiša nastaje kada Zemlja prolazi kroz prašinu i led kometa. Geminidi, međutim, nastaju kroz trag ostataka asteroida Faeton 3200, koji sadrži krupnije i čvršće čestice. Ovaj asteroid stvara čestice zaslužne za skoro 120 meteora na čas.

Prema rečima Ruberta Lunsforda iz Američkog meteorskog društva, ovaj materijal je u proseku veći. Dublje prodire u atmosferu, pa često stvara sjajnije meteore.

Pored toga, Faetonova prašina sadrži više metala. Kako je naveo Lunsford, kada se metali zagreju dok prolaze kroz atmosferu, stvaraju boje karakteristične za svaki metal. Tako, na primer, kalcijum i silicijum daju narandžastu boju. Gvožđe i natrijum daju žutu, dok nikl daje zelenu, a magnezijum plavu.

Faeton 3200 – asteroid ili kometa?

Faeton 3200 je nešto između komete i asteroida, iako ga većina astronoma smatra asteroidom.

Kako je naveo Čičeng Žang iz Opservatorije Louel u Arizoni, Faeton je prečnika oko šest kilometara. Prolazi blizu Sunca, na pola udaljenosti Merkurove orbite. Ovakve putanje su mnogo učestalije za komete nego za asteroide.

Takođe, asteroid pokazuje i druge kometne osobine. Jedna od njih je svetljenje i dobijanje malog repa kad se približi Suncu. Pošto je sačinjen od stena, a ne od leda, taj rep ne bi trebalo da postoji.

Međutim, istraživanje iz 2023. godine je pokazalo da je rep načinjen od natrijumovog gasa, a ne od prašine kao kod kometa. Ipak, taj mali natrijumski rep ne može da pojasni gusti tok krhotina koji stvara Geminide.

Žang nudi dve teorije. Jedna je da je Faeton možda ranije mnogo jače izbacivao gasove ili izbacuje i druge gasove koji podižu prašinu sa njegove površine. To ga čini nalik kometi.

Druga je da se možda raspadao, jer su ga gasovi ili toplota toliko ubrzali u rotaciji da su centrifugalne sile nadjačale gravitaciju i delom ga odlomile.

Zbog ove neobične kombinacije osobina, Faeton možda i nije pravi asteroid, već neka vrsta „mrtve” ili „kamene” komete.

Piše: Jovan Manojlović

Foto: Unsplash  

Izvori: National Geographic | NASA

NAUKA