Uvek je na dohvat ruke, ali nikad do kraja uhvatljiv. Jedan od prvih izazova sa kojima se svaki student susreće na svom akademskom putu jeste pisanje seminarskih radova. Do kraja školovanja napisaćemo ih na desetine, a da nismo sigurni koja je prava “formula” za pisanje ovih, ponekad, prilično mukotrpnih tekstova.
U pokušaju da sebi olakšamo ovu obavezu, najbolje je da imamo jasan i pregledan plan kojeg ćemo se u nekoj meri pridržavati kada odlučimo da napišemo seminarski rad.
Najopštija struktura seminarskog rada bi trebalo da izgleda ovako:
- Uvod
- Poglavlja po oblastima/dimenzijama
- Zaključak
- Literatura
- U uvodu bi trebalo da na umu imamo 5 pitanja na koja ćemo odgovoriti:
- Šta je problem? – Za predmet proučavanja na koji se rad odnosi, treba definisati osnovne probleme rada, predmet kojim se bavimo i osnovne teme koje se nalaze u radu
- Zašto je rad značajan? – Zašto je tema kojom se bavimo relevantna?
- Iz kog teorijskog i paradigmatskog gledišta proučavamo datu temu?
- Uz pomoć koje metodologije istražujemo datu temu?
- Šta očekuje čitaoca u radu– Ovde treba da opišemo osnovnu strukturu samog teksta i da pripremimo onog ko čita na ideje koje ćemo izložiti u radu
Uvod u suštini treba da bude najopštija postavka samog rada i u njemu ne treba da “širimo priču” i da ga dalje usložnjavamo. Sa druge strane, ono što je bitnije je da sam uvod ne bude prekratak, kao što je to često slučaj. Uvod je referentna tačka i postavka svakog dobrog seminarskog rada.
2. Centralni deo rada je prostor u kojem postoji najveća sloboda u pisanju. On treba da bude podeljen na poglavlja koja su smislena i odgovaraju toku izlaganja ideja. Najbitnija stvar u centralnom delu je da ne postoji skakanje sa celine na celinu i da one budu logički povezane.
3. U zaključku bi, pre svega, trebalo da napišemo kratak rezime svih ideja koje su izložene u seminarskom radu. Dalje, treba pisati o zaključcima do kojih smo došli na osnovu povezivanja svih delova rada. Svaki profesor ceni dobro promišljenu i konstruktivnu kritiku autora i ideje na koje smo se pozivali u tekstu. Potrebno je uputiti na dalje pravce u kojima slična istraživanja mogu da se kreću.
4. Na kraju seminarskog rada, nikako ne smemo da zaboravimo da navedemo literaturu. Nju ne pretražujemo preko Vikipedije i veb-sajtova koji nisu naučni. Literatura mora da bude proverena, naučna građa iz pouzdanih izvora. Najbolja polazna tačka u pretraživanju naučne literature su Google Scholar i Google Books, a potom sajtovi poput Academia.edu ili JSTOR- a.
Piše: David Josifović
Foto: unsplash
Studenti – seminarski rad
Leave a Reply