Do 2100. godine 2/3 glečera na putu je da nestane sa naše planete. Ova vest, ali i mnoge druge, postale su sinonim za 21. vek koji je vek velikih promena u prirodi, zagađenja i ekoloških katastrofa.
Povećanje nivoa mora
,,Science” časopis prenosi da glečeri koji se nalaze na Antarktiku i Grenlandu, svojim otapanjem, mogu da ugroze ljudsku populaciju. Njihovim topljenjem, povećava se nivo mora što ugrožava celokupan ekosistem.
Analizom ,,Climate Actoin Tracker”, do kraja veka prosečna godišnja temperatura biće viša za 2,9 stepena. Na porast temperature i povećanje nivoa mora, utiču ljudske emisije gasova koje uzrokuju pojavu staklene bašte. Tada se povećava temperatura na zemlji, dolazi do topljenja leda i povećava se nivo mora i okeana.
Gradovi i životinje koje su ugrožene
Porast nivoa mora i okeana ugrožava opstanak ostrva i gradova poput Venecije, kojima preti da će potonuti ukoliko se nivo vode poveća.
Pored ugroženih naseljenih mesta i ljudi, ugrožene su i životinjske vrste koje mogu da opstanu samo u uslovima klime polova.
Procenjuje se da će do kraja ovog veka nestati polarni medvedi ukoliko naučnici ne pronađu rešenje za ovaj globalni problem. Polarni medvedi već spadaju u ugroženu vrstu jer njihovo stanište nestaje sa otapanjem i odvajanjem leda.
Situacija u Srbiji
Kada se osvrnemo na lokalnu situaciju u našoj zemlji, možemo primetiti klimatske promene koje su veoma neobične za zimu.
Zagrevanje planete uzrokuje da su godišnja doba postala nepredvidiva, da su izgubila svoje karakteristike.
Odavno smo izgubili učestale snežne padavine tokom zime (osim na planinama). Srbija tokom proleća ima problem sa poplavama.
Najveće poplave ostale su zabeležene u maju 2014. godine, kada je Srbija za 24 sata pretrpela 100 litara kiše po kvadratnom metru i opustošila mnoga naselja.
Borba protiv klimatskih promena
Borba protiv klimatskih promena i stabilizovanja ekosistema je veliki izazov za čitavo čovečanstvo koje je odavno zagazilo u konstantnu modernizaciju, industrijalizaciju i zagađenje prirode.
Čovek je svojim napredovanjem ugrozio sve segmente prirode i promenio život na planeti u potpunosti. Pored materijalnih posledica, čovečanstvo se susreće sa sve lošijim kvalitetom života.
Uništavanjem prirode, uništavamo svoje, ali i stanište svih živih bića koja dele našu jedinu planetu.
Godina 2100. uopšte nije toliko daleko od nas, ona je 76 godina ispred nas.
Generacije koje će nas naslediti dočekaće ova predviđanja i zarad njihove bolje budućnosti, kao pojedinci i čovečanstvo, treba da imamo ekološku svest koja će sačuvati našu planetu od ovakve katastrofe.
Piše: Marija Jerković
Izvor fotografije: Unsplash
Leave a Reply