Kafa predstavlja napitak posebne arome i ukusa koji se pravi obradom pečenih zrna kafe. Zbog kofeina u svom sastavu, kafa je proglašena najzastupljenijom drogom na svetu budući da kofein izaziva zavisnost. Pored zavisnosti kao loše karakteristike, kafa svakako sadrži i mnogobrojna dobra dejstva.
Povoljno deluje na rad centralnog nervnog sistema, srca i mišića.
Smatra se da je kafa jedan od najbogatijih izvora antioksidanasa.
Redovnim uzimanjem kafe smanjuje se rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2 i Parkinsonove bolesti. Određena istraživanja pokazuju da kafa čak može uticati i na rak i demenciju, ali ova činjenica nije medicinski potvrđena.
Kao najzastupljenija droga na svetu kafa se koristi kao piće, međutim, ekstrakt kafe se može pronaći i u hrani kao i u određenim kozmetičkim proizvodima za negu tela.
Najčešće se kafa konzumira zbog budnosti i povećane koncentrisanosti i često se upravo zbog toga meša sa zelenim i crnim čajem zbog sličnog dejstva.
Budući da sadrži kofein koji je adiktivan, preporučena dnevna doza je otprilike
3 kafe dnevno, odnosno oko 200-300mg kofeina.
U slučaju prekomernog unosa kofeina u organizam, mogu se javiti poremećaji u srčanom ritmu (dolazi do aritmija) i do jakih glavobolja.
Dvadesetih godina prošlog veka dr Max Gerson je izumeo metod klistiranja kafom kako bi se preko debelog creva očistila jetra.
Pored mnogobrojnih dobrih strana kafe, ona takođe ima i negativne strane.
Naime, kafa u trudnoći može biti štetna ukoliko trudnica prekorači preporučenu dnevnu dozu. Takođe, unos kafe utiče i na dojenje.
U nekim slučajevima, zbog prekomernog unosa kafe u organizam može doći do gubitka kontrole u bešici koja dovodi do nevoljnog i nekontrolisanog mokrenja.
Takođe, kafa utiče na porast krvnog pritiska i dovodi do pogoršanja dijareje prilikom čega se gube elektroliti iz organizma.
Izvor:
https://www.webmd.com/vitamins/ai/ingredientmono-980/coffee
Foto: Unsplash
Piše: Aleksandra Radovanović
Leave a Reply