Igor Barberić: Konstrakta je jako upečatljiva

Kao plesač Igor Barberić prvi put na Evrovizijskoj sceni pojavio se 2012. godine, dok je 2018. i 2022. godine radio koreografije Hrvatske delegacije (na nastupima Franke Batelić i Mie Dimšić) na ovoj prestižnoj manifestaciji. 

Igor je poznati plesač, koreograf i reditelj iza kojeg su brojni nastupi kako u Hrvatskoj, tako i u inostranstvu. 

Prvi put na veliku “Evrovizijsku” sccenu kao plesač stao si 2012. godine kada je boje Hrvatske branila Nina Badrić. Kakve emocije budi tvoje prvo iskustvo?

Pretpostavljam da je svima prva Evrovizija uvek ona s najviše draži jer je, je li, prva. Kod mene je bilo iskustvo još posebnije jer smo bili u Azerbejdžanu. Čovek tako ima priliku još i videti ta neka mesta u svetu koja ti ne padnu prva na pamet kada planiraš putovanja, a jednako su zanimljiva i lepa. Koliko se sećam, Evrovizija u Bakuu je bila i puno više ispunjena raznim događanjima (partijima i prijemima raznih zemalja). Nešto što se u međuvremenu smanjilo, a za vreme korone i potpuno prestalo raditi.

Ali Evrovizija je uvek divno iskustvo i rado bih se uvek vratio ponovo.

• Na najveće muzičko takmičenje vratio si se pre četiri godine, kada si radio koreografiju za Franku Batelić koja je nastupala sa numerom “Crazy”. Šta je lakše raditi za “Evroviziju” plesati ili raditi koreografiju?

To stvarno zavisi o materijalu i generalno kakav je pokret. Sigurno je puno bolje biti ili jedno ili drugo. Koreografirati i plesati u isto vrijeme je uvijek malo veći izazov jer stalno moraš nadgledati nastup tek nakon svega preko neke snimke.

U slučaju Franke je to zapravo više bio scenski pokret, odnosno rad s njom kako da nastup ima taj neki prirodni pokret koji je zapravo zadan a izgleda kao da dolazi od Franke. U čemu moram napomenuti da je Franka jako jako dobar izvođač i baš taj dio jako dobro i izvede kad joj se zada neka korerografija ili scenski pokret. Napravi ga svojim i vlada njime.

• Polovinom februara radio si koreografiju na nacionalnom izboru za Hrvatskog predstavnika/cu na “Evroviziji” Franku Batelić (predstavnice 2018. godine) i Albine Grčić (predstavnice 2021. godine) koje su nastupile u revijalnom delu večeri. Koliko se razlikuje rad na nacionalnom izboru u odnosu na rad za samu muzičku manifestaciju? 

Meni je baš taj nastup ove godine bio jako drag za raditi. Albina i Franka su pevale tri hrvatske pesme koje su se do sada najbolje plasirale na pomenutom takmičenju. Sve tri pesme pevale su žene. Imao sam ideju da tim brojem otpevamo žensku snagu i prijateljstvo među ženama. Ukratko, girl power. 

• Pored toga, potpisao si koreografiju ovogodišnje predstavnice Mie Dimšić za numeru ”Guily pleasure” koja nažalost nije uspela da se plasira u veliko finale. Obzirom na dugogodišnje “Evrovizijsko” iskustvo, postoji li jasan recept za pobedu na najvećoj muzičkoj manifestaciji?

Uvek kažem da se na Evroviziju može poslati sve. Nema neke određene formule osim da je pesma dobra, da je prati upečatljiv nastup i da je izvođač u tome što radi jako odan. Nema pravila je li to rock, pop, etno, heavy metal, s plesačima, bez plesača. U tome i je lepota stvaralštva i umetnosti. Nebo je granica, ali ljudi osete kad pesma i nastup imaju to nešto. Ali, isto tako prvoplaisrani su samo dobili najviše glasova. To što je za njih glasala većina ne znači da neki drugoplasirani nisu jednako dopreli do ljudi i pogodili tu neku crtu. 

• Koliko si uspeo da ispratiš numere i nastupe drugih zemalja?

Rekao bih dosta. Poslušao sam sve pesme, a pogledao mozda dve trećine nastupa.

• Koji scenski nastup te je kupio na prvu i zbog čega?

Španija, Švedska i Srbija i to svaki od njih zbog nekog drugog razloga i što bude u meni. 

Španija ima vrhunski nastup. Chanel ne samo da dobro peva nego i vrhusnki pleše.

Švedska pesma je divna, hvata me za srce i Cornelia to divno izvodi.

Konstrakta je jednako i upečatljiva, koliko i muzički catchy. Nama koji razumemo jezik je još i duhovita, a i s porukom. 

Piše: Lazar Smilić 

Foto: Igor Barberić (Nova)/ Matija Djanješić