Najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva pogodila je svet pre tačno 40 godina. Eksplozija Černobilja opustošila je Pripjat, grad u okolini Kijeva, a veliki deo područja i dalje je pod visokom radijacijom.
Kako se dogodila katastrofa?
Eksplozija u nuklearnom reaktoru elektrane Černobilj dogodila se 26. aprila 1986. godine. Upamćena je kao najveća nesreća u nuklearnoj industriji.
Do eksplozije je došlo tokom testa pomoću kog je trebalo proveriti da li sistem hlađenja funkcioniše usled nestanka struje. Inženjeri su isključili sisteme za upravljanje energijom, kako bi izbegli smetnje, ne znajući da je reaktor u tom trenutku bio nestabilan.
Bilo je predviđeno da reaktor radi na 25 posto kapaciteta tokom testa. Međutim, pao je na ispod jedan, čime su radnici bili primorani da povećaju nivo snage. Neočekivani skok snage u svega nekoliko minuta doveo je do zagrevanja vode za hlađenje jezgra i njenog pretvaranja u paru, čime se dodatno povećala reaktivnost. Nastao je lančani proces u kom je temperatura dostigla ekstremne vrednosti, što je rezultovalo eksplozijom. Uništenjem jednog od četiri reaktora, velike količine radioaktivnih supstanci ispuštene u prirodu.
Posledice eksplozije
U prvih nekoliko nedelja, umrlo je 30 radnika od posledica radijacije, dok je preko stotinu ljudi imalo trajne povrede zračenja. Vlasti su prevashodno evakuisale 115 000 ljudi iz kontaminiranog područja. Nedugo zatim su iselile 220 000 stanovnika iz Belorusije, Ruske Federacije i Ukrajine.
Nesreća je ostavila brojne socijalne i psihološke posledice u životima pogođenih, kao i ekonomske gubitke za ceo region. Do 2005. godine prijavljeno je preko 6000 slučajeva raka štitne žlezde među decom i adolescentima koji su bili izloženi zračenju na podneblju tri države. Istraživanja su potvrdila da gama-zračenje uzrokuje leukemiju.
Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, Eksplozija je oslobodila 400 puta više radijacije od atomske bombe bačene na Hirošimu tokom Drugog svetskog rata. Radijacija je dospela i do najsevernijih tačaka Evrope, uključujući Skandinaviju i Veliku Britaniju. Černobilj je proglašen Zonom isključenja, kao jedno od najradioaktivnijih mesta na planeti.
Sarkofagom protiv radijacije
Iako se poslednjih godina Černobilj smatra turističkom atrakcijom i ima znatno niži nivo radijacije, teritorija oko Pripjata proglašena je nenaseljivom u naredne 24 hiljade godina.
Inženjeri su konstruisali sarkofag koji je 2016. godine postavljen na mesto četvrtog reaktora. Njegova svrha jeste da spreči širenje radioaktivnih materija. Na sarkofagu je instalirano 4000 solarnih panela. Ovom konstrukcijom je nuklearna elektrana pretvorena u solarnu.
Život u „zabranjenoj zoni”
Nakon eksplozije, ljudi su se raselili, a radijacija je osušila borovu šumu oko elektrane. Većina životinja je uginula ili bila ubijena. Predviđalo se da na ovom tlu neće biti života narednih nekoliko vekova. Ipak, današnja situacija nije takva.
Oko 100 do 200 ljudi, uglavnom starijih žena, i dalje živi na ovoj teritoriji. U pitanju su samonaseljeni stanovnici koji su odbili da napuste svoje domove unutar radioaktivne „zabranjene zone”. Paralelno sa njima, smenjuju se timovi od oko 3000 naučnika koji rade u smenama kako bi pratili nivo kontaminacije i upravljali onim što je ostalo od nuklearne elektrane. Drugi se doseljavaju na ivice područja, gde se oronule kuće mogu kupiti za svega nekoliko stotina dolara.
Biljni i životinjski svet se promenio i evoluirao od eksplozije, prilagođavajući se drugačijim uslovima i odsustvu ljudi. Danas ovu teritoriju naseljavaju divlji konji, psi, vukovi i mnoge druge vrste. Posle decenija odsustva, vratili su se i mrki medvedi, zajedno sa risovima, jelenima i losovima. Posebno su zanimljivi mongolski „duhovni” konji, koji su uvedeni 1998. godine i od tada uspešno opstaju u zoni.
Naučni fenomeni
Istraživanja pokazuju da su se kod vukova promenili geni povezani sa rakom, stvarajući neku vrstu „biološkog štita”. Kako navodi naučnica sa univerziteta Prinston, Kera Lav, oni primaju i do šest puta veću dnevnu dozu radijacije nego što je bezbedno za ljude. Ipak, razvili su izmenjen imuni sistem i genetske adaptacije koje im pomažu da se odupru posledicama.
Jedna od najneobičnijih promena jeste pojava organizama koji postaju crni. Naučnici veruju da je to posledica povećanog nivoa melanina, koji pomaže u zaštiti od visokih nivoa jonizujućeg zračenja. U nekim od najradioaktivnijih objekata u Černobilju otkrivena je i neobična crna gljiva, Cladosporium sphaerospermum, koja ne samo da preživljava zračenje, već u takvim uslovima raste još bolje.
Piše: Natalija Novaković
Izvori: unscear.org | balkans.aljazeera.com | bbc.com | nova.rs | zzjzdnz.hr | bbc.com | abc.net.au
Foto: Antonio Batinić: Pexels | Trarete: Pexels | Gáspár Ferenc: Pexels | Wendelin Jacober: Pexels | Gáspár Ferenc: Pexels