Kada se dva semestra svedu na tri meseca, studenti prestaju da broje dane i počinju da broje stranice. Ovogodišnji ispitni rokovi liče na maraton u sprintu – ubrzani raspored, zgusnuti ispiti i manjak motivacije koji pritiskaju mnoge. Psihološka savetnica za učenje Tamara Kostić otkriva kako da se vratite učenju posle pauze.
1. Kako da se vratimo učenju posle višemesečne pauze bez osećaja panike?Kako da ponovo uhvatimo kontinuitet u učenju?
Kada izađemo iz radne rutine, potpuno je očekivano da osećamo neprijatnost pri povratku na nju. E sad, ta neprijatnost se kod nekoga manifestuje kroz izražen strah i paniku, kod nekoga kroz izbegavanje, kod nekog kroz negiranje itd. Važno je pre svega prepoznati šta je po sredi i biti iskren sa sobom, pa se zapitati: Čega se plašim? Šta me ljuti? U ovoj situaciji nakon blokada panika jeste razumljiva, samo ako uzme maha može da bude sabotirajuća za učenje jer ume da stvori pritisak da moramo odmah mnogo toga da uradimo. Tada mnogo toga započinjemo, a ništa ne realizujemo.
Zato je dobro da uradimo prioritezaciju i krenemo malim koracima. Na primer, možemo za početak da odaberemo jedan ispit koji pripremamo, a naknadno tome pridružimo neki drugi.
2. Koliko je optimalno učiti dnevno kad su ispiti zgusnuti, a motivacija na minimumu?
Zavisi. Pre svega, važno je da znamo da ako učimo svakodnevno, trebaće nam manje vremena za učenje, a samim tim ćemo održavati i kontinuitet. Suprotno tome, ako ne održavamo kontinuitet, učićemo ponekad po 8-9 sati dnevno (trebaće nam mnogo vremena) i samim tim ćemo očekivati od sebe svakodnevno taj broj sati, što će ugroziti naš kontinuitet.Tako da, ako imamo već izgrađen kontinuitet i “u treningu smo” sa tehnikama učenja, potrebno je manje vremena. Studenti koji su prošli kroz moje programe uspešno savladavaju gradivo i polažu ispite nakon 2 do 3 sata učenja dnevno. To je dovoljno na primer za studije prava, medicine i farmacije. Tako rade studenti koji znaju brojne tehnike i samo se prebacujui između njih u zavisnosti koja im kad treba. Ako nema kontinuiteta, potrebno je više vremena i logično, motivacija je tada manja.
Ključ je u minimumu, svakodnevnoj disciplini i emocionalnoj regulaciji tokom učenja.
3. Kako da organizujemo učenje kada imamo više ispita u kratkom roku?
To je potpuno realna situacija i drugačije nije moglo, toga smo svi manje-više svesni. Sada se suočavamo sa tim da se skoro dva semestra i svi rokovi realizuju u samo 3-4 meseca. Mojim klijentima na konsultacijama u poslednje vreme često ponavljam da ove okolnosti zahtevaju nove nivoe prilagođavanja, pa i nove veštine. Sada je potrebno da budemo fleksibilniji.
Evo šta mislim pod tim: bilo bi dobro da preispitamo svoje kriterijume uspeha i neuspeha, da se otvorimo za nove načine i tehnike učenja, da možda po prvi put paralelno pripremamo više ispita… i generalno da izađemo iz zone u kojoj nam je komforno i poznato. Jer ova situacija je sve, samo nije komforna i poznata. Dakle, prioritizacija predmeta i rokova, sve na papir, detaljan plan A i plan B, tehnike koje ubrzavaju učenje, regulacija sopstvenih emocija. To sve utiče na to da nam organizacija bude realistična i što je najvažnije, da budemo dobro u svemu tome.
4. Postoji li način da učimo pametnije, a ne duže?
O tome puno pričam na svom profilu i u programima. Za početak, da podsetim da iščitavanje NIJE tehnika učenja. Time se mogu položiti neki ispiti, ali se ne može završiti fakultet. Svaki student treba da savlada bar jednu od tehnika koje omogućavaju dubinsko razumevanje, analizu i sintezu gradiva, a to su: Fejnmanova tehnika, Mapa uma, Igra uloga, Tabelarni prikaz, Semafor i druge. Ove tehnike omogućavaju da se gradivo lepo savlada i da ostane utisnuto u memoriji. Takođe, za brže učenje predlažem funkcije koje ima Chat GPT, ali tu je potrebna dvostruka opreznost: proveravanje tačnosti informacija i svest o tome da je potreban dodatni nivo primene mnemotehnika da bise sadržaj tog dijaloga zapamtio.
5. Imate li preporuke za “male rituale” koji studentima mogu pomoći da se skoncentrišu i ostanu mirni?
Za koncentraciju i fokus preporučujem aplikacije Forest, Focus Plant i Study Bunny. Za mir sa sobom je lista duga i zavisi od ličnih kapaciteta i senzibiliteta. Ono što je univerzalno je tehnika disanja stomakom, o kojoj smo pričali koliko se sećam u jednom od prethodnih intervjua (Kako se nositi sa stresom).
6. Kako vratiti samopouzdanje kad dugo nismo izlazili na ispite?
Velika i važna tema. Jedna od najčešćih među apsolventima i studentima produženih godina. Na konsultacijama nam je potreban niz razgovora da otkrijemo put ka samopouzdanju. Uglavnom krećemo od malih koraka. Razgovaramo o samopoštovanju, ogranicama ja-drugi, o pogledu na uspeh i neuspeh, o odnosu sa roditeljima, o navikama i ponašanju na svakodnevnom nivou. To su samo neki od faktora koji utiču na samopouzdanje i sliku o sebi u akademskom kontekstu.
Ogromna je sreća i zadovoljstvo gledati mlade ljude koji se kroz manje od godinu dana menjaju, postaju hrabriji i zreliji, preuzimaju odgovornost i postaju zadovoljniji svojim životom. To je jedan od razloga zbog kojih ostajem u ovoj profesiji.
Piše: Natalija Novaković
Foto: Pixabay | Privatna arhiva
Leave a Reply