U sklopu nedavne izložbe „Nijanse plave“, zajedno sa umetnicama Ivanom Živić i Valeriom Orlovom, svoje radove predstavila je talentovana slikarka Jana Stojanović. Bila je nagrađena 2019. nagradom FLU za slikarsku studiju, a 2021. FLU nagradom za mozaik. Sada je doktorntkinja Fakulteta likovnih umetnosti. Njeni radovi odišu motivima plavetnila, vode i vodenih svetova, čime je osvojila pažnju publike. U razgovoru za Student, Jana otkriva svoju umetničku viziju i inspiraciju.
Čemu je posvećena izložba Nijanse plave?
Izložba je posvećena plavoj boji i onome što ona simbolizuje. Svaka od nas tri je pokušala da kroz svoj rad i ličnu poetiku prikaže ono što za nju predstavlja plava boja, bilo da je to dubina ili nešto nebesko.
Šta je uticalo na to da tvoja inspiracija budu voda i vodeni svet?
Detinjstvo i nostalgija, najiskrenija. To je povezano sa detinjastim bezbrižnim vremenom, a s druge strane jeste neka potreba za nečim nebeskim. Vodu ne povezujem sa nečim što je ispod neke ravni. To je za mene više neko plavetnilo, bilo nebesko ili vodeno. Taj trenutak kad si ispod vode – to je kao vid lične utopije ili lični raj. Slično filmu The Big Blue – možeš da se poistovetiš sa glavnim glumcem, samo da to ne pređe u neku fantaziju, prelest, s obzirom da je ishod filma tragičan.
Da bude utopija, ali ne i utopljenje!
Odsustvo, ulje na platnu, 2021, Jana Stojanović
U ovom ambijentu gde se odvija intervju su tvoji radovi, rađeni ugljenom i pastelom, sa izložbe Niska entropija. Kako se tvoj dosadašnji rad odrazio na izložbu Nijanse plave?
Jeste! Radove sa izložbe Nijanse plave sam povezala u Nisku entropiju, jer je tematika isto povezana sa morem. Crteži gde su prikazane školjke su deo potpuno drugog opusa kojim sam počela da se bavim na početku fakulteta. To je nešto najstarije čime se bavim. Zapravo, izložba koja je izlagana prošle godine (Niska entropija) je rad započet nakon ovog koji možete videti na izložbi Nijanse plave. Tematika sa tekuće izložbe je samo deo rada kojim sam počela da se bavim još pre četiri-pet godina, samo što se on razvijao kroz različite forme, tehnike, veličinu formata, itd.
Trenutno si doktorandkinja na FLU, tokom studija si bila stipendistkinja, nagrađena 2019. FLU nagradom za slikarsku studiju, pa 2021. – FLU nagradom za mozaik, a uz sve to aktivno izlažeš radove od 2018. godine. Kakve si izazove imala do sada i kako sve to postižeš?
Ni ja, ni moje kolege ne vidimo to na taj način. Istakla si moje mini-uspehe, ali ja vidim samo neuspehe, odnosno proces – koliko puta nešto nije prošlo. Tu je bilo toliko borbe i sa samim sobom, a možda i sa okruženjem. To su svakodnevni izazovi. A kako postižem, mislim da treba mnogo ljubavi, mislim da je to pokretač svega, pa i ovoga.
Koja nagrada, uspeh ili poduhvat su ti najdraži i kako su uticali na tebe?
Iskreno nemam konkretnu omiljenu nagradu – najzadovoljnija sam sa sobom kada sam u miru. To su neki obični dani, kad nemaš puno obaveza, kad možeš da stvaraš i da se baviš nekim svakodnevnim aktivnostima, i da uživaš sa dragim ljudima. U tim trenucima si najradosniji i to je najveći uspeh u životu – da ti, kada budeš star čovek, možeš da budeš u miru sa tim što si.
Šta planiraš u budućnosti i koji projekti te čekaju?
Trebalo bi da na leto bude sledeća samostalna izložba. Cilj mi je da završim doktorat i da nastavim da izlažem samostalno, pre svega u Srbiji, ali i u inostranstvu.
Piše: Petra Vidaković Cveković
Foto: Jana Stojanović | Privatna arhiva
Leave a Reply