Kako nam greške u mišljenju oblikuju stvarnost?

Da li se nekad osećaš kao da je ceo svet protiv tebe? Kao da ni na šta ne možeš da se osloniš? Saznaj kako kognitivne greške menjaju naše viđenje sveta.

Šta su kognitivne greške?

Kognitivne greške ili distorzije oblici su iracionalnog mišljenja. To su obrasci subjektivnog, najčešće negativnog načina razmišljanja koji inhibiraju naše postupke, nepovoljno utiču na motivaciju i samopouzdanje, prouzrokuju emotivne probleme, jačaju osećaj sumnje i uznemiruju nas.

Najčešće kognitivne greške

  1. Greške predimenzioniranja
  • Preuveličavanje/minimiziranje značaja pozitivnih, odnosno negativnih događaja. Tada mislimo da će nam neki događaj (npr. ispit) nepovratno promeniti život.
  • „Crno-belo” mišljenje ili ekstremni oblik ignorisanja pozitivnog naziv je za stav da je ili sve oko nas super, ili da ništa ne valja u našem životu.

2. Preterane generalizacije

Nastaju kada na osnovu jedne situacije zaključujemo da se to odnosi i na sve ostale. To bi, na primer, bilo uverenje da se ne možemo više nikada osloniti na svog prijatelja jer jednom nije ispoštovao dogovor. Tako je i Dekart u „Meditacijama o prvoj filozofiji”, aludirajući na nepouzdanost čulnosti, rekao da je „nerazumno u potpunosti verovati onima koji su nas makar jednom prevarili”.

3. Uže vezane za ego

  • Personalizacija jeste mišljenje da postoji uska veza između nas i stvari koje se oko nas dešavaju. Primer personalizacije je mišljenje da je sve što drugi rade rezultat naših postupaka. Na primer, kada mislite da je red na kasi u Maksiju stao baš jer ste vi stali u taj red.
  • Uvek-u-pravu mišljenje – „Moje mišljenje je činjenica, a njihovo nije toliko bitno.”
  •  Greška kontrole –  „Ništa ne zavisi od mene, pa ne snosim odgovornost za…”
  • Samonaklonjenost – „Sve dobro se desilo zbog mene, a nad lošim nemam kontrolu.”

Kako kognitivne greške nastaju?

One nastaju usled emocionalne obojenosti neke naše misli ili predubeđenja. Za to su odgovorni naši strahovi, ambicije, ali i naša lična, etička i egzistencijalna predubeđenja.

Američki psihijatar Aron Bek je 1960-ih prvi govorio o kognitivnim greškama prilikom istraživanja najpoznatijeg poremećaja raspoloženja – depresije. Zastupao je stav da greške u razmišljanju imaju dvostruku ulogu kod depresivnog poremećaja – prouzrokuju ga, ali i održavaju. Usled gubitka kontrole nad negativnim mislima nailazimo na probleme kao što su depresija, anksioznost, panika i strah – glavne neprijatelje mentalnog zdravlja sa kojima se studenti često susreću.

Okidači za greške mogu biti neke određene aktivnosti, osobe ili događaji. Takođe, jedna ista kognitivna greška može biti povezana sa različitim situacijama.

Kako preuzeti kontrolu?

Jedna od opcija jeste tehnika kognitivne restrukturacije.To je tehnika nadgledanja naših misli. Primenom kognitivne restrukturacije možemo otkriti svoje kognitivne greške, a njen cilj je da analizom misli izgradimo novo uverenje koje je potkrepljeno činjenicama, za razliku od prethodnog, koje je bilo kognitivna distorzija.

Stav da nemamo nikakvu kontrolu nad našim kognitivnim greškama takođe je jedna kognitivna greška!

Piše: Petra Vidaković Cvetković

Izvori: Psihoterapija i psihološko savetovanje I Good therapy I Cottingham, J. (Ed.). (2017). Descartes: Meditations on First Philosophy: With Selections from the Objections and Replies (2nd ed., Cambridge Texts in the History of Philosophy). Cambridge: Cambridge University Press. doi:10.1017/9781107416277

Foto: Pixabay

NAUKA

Leave a Reply

Your email address will not be published.