Zahvaljujući rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija donetoj 2013. godine, danas, 30. jula, obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima.
Od početka godine, u Srbiji su registrovane 34 osobe koje su bile žrtve trgovine ljudima, a procenjuje se da na svetu čak 600.000 osoba godišnje dospe u ovaj lanac.
Šta je trgovina ljudima?
Trgovina ljudima predstavlja specifičan oblik kriminala koji uključuje mnoge činioce koji prosperiraju i žrtve koje trpe štetu i bivaju lišene svih ljudskih prava.
Osmišljeni lanac čine dobro umreženi, već poznati, uigrani i tačno pozicionirani ljudi od kojih se lanac trgovine i sastoji.
Krajnji cilj učesnika u trgovini ljudima nije uvek isključivo novac. U određenim slučajevima, primat ima zadovoljavanje sopstvenog interesa koji se ne ogleda u novčanim sredstvima.
Šta čini trgovinu ljudima?
Trgovina ljudima je složen proces koji podrazumeva postojanje tri komponente, a to su radnja, sredstvo i cilj. Ona se sastoji iz nekoliko faza, kao što su: vrbovanje, transfer, prevoz, smeštaj ili prihvatilište, kupovina i na kraju eksploatacija.
Eksploatacija ne uslovljava, nužno, isključivo prisiljavanje na pružanje seksualnih usluga. U eksploataciju takođe spadaju i: prinudni rad, prinudno prošenje i izvršenje kriminalnih dela, prinudni (ugovoreni) brakovi, kao i vojna eksploatacija, čija su najčešća meta deca koja se obučavaju za rukovanje oružjem i šalju na ratišta.
Kuriozitet je da je u poslednjih par godina zabeleženo značajno povećanje muške populacije koji su žrtve trgovinom ljudima, a izloženi su prinudnom radu.
Gde vreba opasnost?
Važno je da znamo da ne postoji univerzalni izgled trgovaca robljem koji se ogleda u neprijatnom, odbojnom, zastrašujućem izgledu, kao ni metoda prilaženja potencijalnoj žrtvi koja nije uvek nasilna, već obratno. Konkursi za radne pozicije i turističke ponude samo su neki od primera manipulacija kojima se služe učesnici ovog krivičnog dela.
Opasnost dopire sa raznih strana i od raznih ljudi. Trgovac ljudima može biti vozač taksija, kamiona, menadžer u firmi, radnica na pumpi, pekar, farmaceutkinja u apoteci, dugogodišnji komšija, ali i emotivni partner ili član porodice. Socijalni status žrtve, kao i stepen razvijenosti na ekonomskoj lestvici države u kojoj ona živi ne igraju nikakvu ulogu u vrbovanju i nikako ne odlučuju o sudbini žrtve, jer žrtva trgovine ljudima može biti svako!
U aktivizmu je nada
Širom sveta, osvešćen je značaj podizanja svesti o trgovini ljudima, snimljeni su brojni kratkometražni i dugometražni filmovi, osnovane su organizacije koja se bave edukacijom na ovu temu. Takođe, organizacije sprovode razne kampanje u želji da apeluju na ljude svih starosnih doba o važnosti informisanja o ovoj vrsti kriminala.
Ne boj se, prijavi!
Astra SOS telefon- 011 785 0000 / 0800 101 201
Inače, Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima prvi put je u Srbiji formiran 2002. godine.
Piše: Kicara Mina
FOTO: shutterstock
Izvori: https://www.mpravde.gov.rs/ https://astra.rs/ http://www.atina.org.rs/
Leave a Reply