O (ne)ravnopravnom nasleđivanju imovine, uzrocima i posledicama neprihvatanja svog dela nasledstva za „Student” govori Katarina Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO).
Pred zakonom, muškarci i žene su jednaki, ali kako je u realnosti?
Zakon postoji još od kraja Drugog svetskog rata, i po zakonu muškarci i žene su jednaki. Ne postoji razlika po polu i svi naslednici imaju jednaka prava kada dođe do ostavinskog procesa, odnosno nasleđivanja. Međutim, ono što možemo videti u našoj realnosti jeste da žene mnogo ređe dobijaju i nasleđuju imovinu. Po statistici, svaka druga žena odriče se svog nasledstva u korist muških srodnika. Pored tih podataka, imamo jako puno stvari u našem jeziku i kulturi u kojima možemo da vidimo da je bitno imati sina naslednika koji će naslediti kuću, imanje, prezime, slavu, dok se za žene često kaže „žensko dete, tuđa kuća”.
Šta Vi mislite, zašto se 44% žena odriče ili je isključeno iz reda naslednika, dok muškarci to rade u svega 0,5% slučajeva?
Ono što je prisutno kod nas jeste taj običaj koji je vrlo izražen, a po kom su muška deca naslednici, dok će se žensko dete udati i otići da živi na imanju svog supruga. Zašto ovaj argument nije dobar? Zato što, onog trenutka kada odemo da živimo na imanju svog supruga, to je upravo imanje našeg supruga i ono nikad neće postati naše. Jer imovina se deli samo u slučaju da je stečena zajedničkim radom u toku zajednice, odnosno braka, dok se nasleđena imovina nikada ne deli. Tako da negde moramo da znamo da je sigurnost kao takva potrebna i muškoj i ženskoj deci, bez obzira gde će živeti i da li će se žena udati i biti na imanju svog supruga. Moramo da shvatimo da taj osećaj sigurnosti nikad ne dolazi iz muževljeve imovine, već isključivo iz naše.
Zašto je važno da se ženske osobe ne odriču imovine u korist nekoga?
Sigurnost je nešto što je potrebno svima nama i upravo imovina je jedan od temelja sigurnosti u našem daljem životu. Kada govorimo o deci, shvatamo da ih uvek tretiramo jednako i da ćemo retko otići u neku porodicu i ne odneti svakom detetu po barem čokoladicu, ili ćemo odneti po jednu čokoladu i reći da moraju da nauče da podele. Upravo tako ta ljubav, jednakost, složnost i sigurnost kojima učimo decu kao male treba da budu nešto što ćemo zadržati do kraja života i primenjivati na sve ostalo, a isto tako primenjivati i tokom raspodele imovine.
Krajem aprila održali ste fokus grupu u Novom Sadu, gde je planirano da predstavite svoja istraživanja o nasleđivanju u Srbiji. Šta su pokazali rezultati?
Istraživanje nije još uvek gotovo, a fokus grupu smo održali sa ženama koje su želele da podele svoje iskustvo prilikom nasleđivanja, jer je svako iskustvo jedinstveno. Želeli smo da prikupimo što više iskustava kako bismo videli koji su propusti, na čemu treba raditi. Ono što je jedan od preliminarnih zaključaka jeste da su žene malo znale o svojim pravima, niko ih nije uputio u to šta su njihove obaveze i koje su posledice ukoliko se odreknu nasledstva. Sada nalazimo načine, preporuke i konkretne korake na kojima možemo da radimo. Jedni od bitnih saradnika su notari, koji imaju ulogu pri ostavinskim raspravama, tako da sve više moramo da se edukujemo.
Na čemu treba raditi kako bi se stereotipi o ovoj temi iskorenili?
Društveni obrazac, odnosno ovaj običaj koji je vrlo izražen u našem društvu je teško promeniti. Nekako zakone i ono slovo na papiru, koliko god je bilo teško, opet je lakše promeniti nego sama razmišljanja i ukorenjene stavove jednog društva. Međutim, postoji puno načina, tako da svako od nas može da doprinese razrešenju i promeni stavova građana kroz priču, da li to bilo, na primer, da sa mamom i tatom sednemo i razgovaramo, ili sa komšinicom na kafi koja će možda prvi put u životu da se zapita o ovoj temi. Kada smo tek počeli da govorimo o kampanji „Koliki je moj deo”, ljudi su ove stavove uzimali zdravo za gotovo i niko nije razmišljao dublje od onoga što su naučili u svojoj primarnoj porodici i što su imali u svojoj okolini.
Piše: Isidora Nedić
Foto: koliki_je_moj_deo
https://www.instagram.com/p/ChDOhtkK7mn/
Leave a Reply