Serija „Radio Mileva“ okupila je izvanrednu glumačku ekipu s ciljem da putem malih ekrana vrati osećaj bliskosti, ljubavi i smeha u porodične domove gledalaca. Kristina Bogunović-Gavrić je mlada glumica, koja je u glavnoj glumačkoj postavi serije već dve sezone, a od 11. oktobra je možemo gledati i u novoj, trećoj sezoni serije. Kakva su njena iskustva sa snimanja, kako se razvijala kroz ulogu Sonje i šta nas sve čeka u novoj sezoni „Radio Mileve“ možete pročitati u nastavku teksta.
Šta se sve promenilo od prve sezone do danas?
-Puno toga se promenilo, ali ono glavno je ostalo isto – mi. Ono što ja lično osećam jeste koliko sam se promenila i koliko rastem uz „Radio Milevu“, jer činjenica da radim sa ovakvom glumačkom postavom mnogo utiče na moje glumačko biće. U ovaj projekat sam ušla kao student koji je tek završio prvu godinu akademije, sada smo stigli do treće sezone a ja ove godine diplomiram studije glume.
Smatraš li da tvoja uloga verodostojno predstavlja današnju omladinu i zašto?
-Moram da kažem da smo imali ogromnu sreću da scenario pišu Marijana Ćulić-Vićentić, Zorica Cvijetić i Željko Hubač. Kada imate dobre scenariste, koji temeljno pišu likove, lako je igrati. Naravno, tu je naš reditelj Elmir Jukić sa kojim od prvog dana imam dobru komunikaciju i obostrano poverenje.. Sonja je lik koji je bio napisan i pre nego što sam ja dobila ovaj kasting. Ja sam donela neku svoju boju i dala sve od sebe da posao uradim najbolje moguće. A da li verodostojno predstavlja omladinu, mislim da da. Puno roditelja mi prilazi i govori kako se upravo njihova deca tako ponašaju, i muče ih iste stvari kao i mog lika. Ja sam ipak starija od Sonje i bilo je zahtevno i beskrajno zabavno tražiti je u mladima, jer mi je to vraćalo uspomene na mene samu iz svojih tinejdž dana.
Sa kime si iz serije razvila najbolji odnos, kako profesionalni, tako i privatni?
-Najviše snimajućih dana provela sam sa Marijom i Olgom. Od prvog dana mi funkcionišemo kao prava porodica. Njih dve su zaista uvek tu za bilo kakvu neodumicu ili savet, kako privatno tako i poslovno. Divno je raditi sa dobrim ljudima. Nikola Kojo i Branimir Brstina su mi posebno srcu dragi, kao i Mirjana Đurđević. Generalno ova serija je puna starijih kolega od kojih svakodnevno učim i uživam u radu sa svima.
Kakva je atmosfera iza kamera? Koju bi anegdotu sa snimanja podelila sa našim čitaocima?
-Atmosfera iza kamera je uvek prijatna, topla i vedra. Čak i kad na set dođemo umorni to se brzo zaboravi jer već od ranih jutarnjih časova svi smo svesni da će jako brzo doći do smeha. Nekad se dešava da se smeh toliko omakne kontroli da zaista moramo da vraćamo scenu iznova i iznova. Anegdota je puno, ne mogu da izdvojim nijednu posebno. Najlepše je kada snimamo masovke , i kad je tu dosta kolega jer tad ima najviše komičnih situacija, prepričavanja, i tad su druženja najzanimljivija.
Ko je Kristina kada nije Sonja?
-Kad nisam Sonja, tada sam jedna najobičnija Kris Gavrić ili Kića (kako za koga) koja šeta svog psa Ničea, piše poeziju, druži se sa svojim divnim prijateljima, ide na predavanja. Veoma sam dinamična osoba i volim da se stalno nešto dešava. Uvek sam tamo gde ima zanimljivih tema, interesantnih ljudi i po koja čaša belog vina. Ljudi me najviše čine radosnom i upravo zato sam često među njima, daju mi neiscrpnu inspiraciju. Mada postoje dani kada volim da se osamim , zaključam u stan i ugasim telefon, pustim Arsena Dedića i kuvam. Da nisam glumica, sigurno bih bila kulinar. Mada ko zna, za prave talente nikad nije kasno.
Šta možemo da očekujemo od nove, treće sezone?
-Ova sezona biće pravi ringišpil dobre zabave i smeha. Mislim da je najuigranija do sada i da su situacije u koje likovi ulaze duhovitije, šarenije i pomerenije. Jako se radujem da će gledaoci uskoro gledati ono što smo napravili. Biće i divnih novih likova, a konkretno moj lik , mora da uradi ono što najviše mrzi- da uči i popravi ocene, ali ovaj put bez odlaganja.
„Radio Milevi“ se raduju sve generacije. Zašto misliš da je serija osvojila srca tako široke publike?
-Mislim da publika uvek prepozna kad se nešto radi srcem i dušom. Ono što mene najviše raduje jeste činjenica koju često čujem, a to je da se porodice zaista okupljaju ispred malih ekrana i zajedno gledaju. Svako može sebe da pronađe u nekom liku. Iako je „Radio Mileva“ komedija i služi tome da nasmeje narod ona nas ipak vraća u malčice davnija vremena kad smo imali mnogo više empatije. Ona vremena kad mama pošalje kod komšinice po malo brašna, a onda kad su gotove palačinke opet moraš da se penješ na drugi sprat da odneseš koju. Ona vremena kad smo umeli da delimo lepe trenutke i uvek bili spremni na pomoć. Ne kažem da nije tako danas, ali po mom mišljenju manje je toga jer smo ipak više okrenuti sebi. Mada, ono što ostaje nepromenjivo jeste da čovek voli da ga nasmejete i zabavite, a to se pamti i greje srca.
Piše: Sara Novakov
Foto: Marko Rajnović
Student: Kultura
Leave a Reply