Filip Cvetković – Od umetnika do ekonomiste

U razgovoru za naš magazin, Filip Cvetković otkrio je detalje o svom stuiradnju, radu sa studentima, kao i to kako balansira između dva potpuno suprotna poziva kojima je odlučio da se bavi.

Tokom mladosti često eksperimentišemo i menjamo interesovanja. U kom trenutku ste Vi pomislili da je umetnost Vas životni poziv ?

Moji matični posao nije iz sfere umetnosti, umetnošću se bavim kada za to imam vremena. Moram priznati dok sam studirao paralelno sam i radio u ustanovama kulture i na taj način sam sticao znanja iz oblasti kulture i umetnosti za koju sam se i školovao. Paralelno sa studiranjem umetnosti  završio sam i ekonomiju. Kada sam upisao ekonomiju shvatio sam da umetnost neće biti moji životni poziv, već ljubav koju ću negovati tokom života.

Danas se sve češće formalno obrazovanje ne posmatra kao presudni faktor za uspeh u nekom  poslu. Vi ste završili dva različita fakulteta. Kako ste se odlučili na taj korak?

Formalnim obrazovanjem dobijamo određena znanja i dobru podlogu kako bi se upustili u poslovne poduhvate. Završio sam dva fakulteta koja skoro ni po čemu nisu slična. Jedan fakultet je iz oblasti umetnosti i tiče se modernog kostima, drugi fakultet je iz oblasti ekonomije. Ekonomiju sam upisao na nagovor i uz podršku roditelja, želim da budem iskren i da kažem da nisam pogrešio.

Iz ugla nekoga ko sada radi na fakultetu šta bi ste poručili studentu koji ovo sada čita?

Mogu govoriti iz ugla studenta pošto sam završna godina doktorskih studija, isto tako mogu i iz ugla asistenta na fakultetu. Kao u mnogim stvarima u životu, važan je pristup i način inerpretacije. Studenti su već odrasli ljudi, svesni svojih obaveza i kao takvi trude se da to i ispoštuju. Ne bih imao mnogo toga da im poručim, oni već sve znaju. Treba da zapamte da isključivo uče i rade samo zarad sebe, ocena je manje bitan fator.

Vaša izložba “Provokativna lica” obeležila je prošlu godinu. Kako je nastala ideja za ovaj projekat? Sa kojim problemima ste se susreli?

Prvi samostalni projekat te vrste bio je izazov, bilo je manjih tehničkih problema ali ništa sa čime nisam mogao da se izborim, kada su namere iskrene i čista rezultati dolaze sami. Protekle godine sam imao dva izlaganja u Srbiji i jedno izlaganje u Severnoj Makedoniji. Ideja za ovaj projekat je spontano nastala, skupom svih radova sa predhodnih pozoršnih projekata napravio sam izložbu. Radove koje sam izlagao su iz odredjenih pozorišnih komada, izložba se ticala pozorišne maske.

Zbog trenutne situacije nismo u mogućnosti da pravimo dugoročne planove. Šta bi ste Vi voleli da ostvarite u ovoj godini?

Nezahvalno je pričati o periodu koji je nadam se za nama, polako se vraćamo u neki normalniji tok života. Prošlogodišnji planovi su bili ispunjeni i to u najtežim situacijama, upornost i rad su doprineli da se sve realizuje kako valja. Nisam skroman, težim ka višim ciljevima u ovoj situaciji ne bih se požalio da mi i ova godina bude za stepenik uspešnija od prethodne, to bi bilo sasvim u redu.

Piše: Đurađ Jovanić

Foto: Privatna arhiva

Student – Kultura

Leave a Reply

Your email address will not be published.