Odlazak u veliki grad donosi mnogo toga: čari samostalnog života, prilagođavanje novoj sredini, nove ljude, gužve, velike prve korake i šok.
Odakle više ovoliko ljudi?!
Jedva ulaziš u prevoz, svi oko tebe se guraju, čuješ dobro poznato „Majstore, srednja!“, ali na to se bar svi brzo naviknu. I taman kad pomisliš kako više niko neće ući u trolu, jer, pobogu, gde bi stali svi ti ljudi, na sledećoj stanici ulazi još toliko njih. Dok tako stojite skupljeni kao sardine u konzervi, razmišljaš kako više ljudi ima u ovoj troli nego u tvom rodnom gradu.
Konobar, račun!
Kako je uopšte moguće da produženi s mlekom košta više od 100 dinara? A čak i nije najbolja kafa koja se može popiti…
Gde svi toliko žure?
Ljudi u velikim gradovima ne samo da brzo hodaju, oni trče. Trče na autobuske stanice, poslovne sastanke i predavanja. Ponekad dok to rade, nervozno govore nešto u slušalicu. Dok se navikneš, par puta ćeš se zapitati da li je sa tobom sve u redu, ali ubrzo ćeš i ti postati osoba koja je uvek u žurbi.
Manje nervoze
Za sve ljude iz malih gradova, stajanje na semaforu, koji već treći put menja boje, ali je gužva tolika da imaš osećaj da se ne pomeraš, je nepodnošljivo. Plus, kakvi su to semafori na kojima zeleno za vozače, a crveno za pešake traje, po subjektivnom osećaju, 45 minuta?! A da ne spominjemo ljude koji gledaju u telefone, a ne kuda hodaju.
Da li je ovo magla ili smog?
Kada živiš u Banatu, čini ti se da vetar jačine 150 kilometara na čas ne može da donese ništa dobro. Onda odeš u Beograd i shvatiš da taj vetar donosi čist vazduh i da dileme u stilu „da li je magla ili smog?“ u svom malom banatskom gradu nikada nisi imao.
A, kada prebrodiš ovaj kulturni šok i navikneš se na sve novonastale razlike između malog i velikog grada, dolazi onaj momenat u kojem taj veliki grad, koji te je toliko nervirao, zauzima posebno mesto u tvom srcu, a tvoje rodno mesto je sada predmet tvojih kritika. Ali, to je već priča za sebe…
Piše: Dunja Marić
Foto: unsplash.com
Leave a Reply