Šta krije misteriozna Devojka sa bisernom minđušom?

Pogled preko ramena, blago razdvojene usne koje kao da će upravo nešto reći, kosi položaj glave koji nagoveštava blago odsustvo. Sve su to detalji koji nas uvlače u pogled Devojke sa bisernom minđušom koja je remek delo holandskog slikara Johanesa Vermera. Njegovo moćno stvaranje iluzija upotrebom pigmenata i svetlosti na njenom licu već godinama izaziva pažnju. I tako, lice jedne misterizone devojke postaje psihološki subjekat.

Slika je simbol zlatnog doba Holandije i naslikana je 1665. godine. Zbog toga se Devojka sa bisernom minđušom naziva još i Mona Liza sa severa, kao i Holandska Mona Liza.

Tradicionalno, slikari su u to vreme na portretima uglavnom prikazivali članove plemstva ili verske autoritete. Zašto je onda Vermer odlučio da naslika lice anonimne devojke?

Smatra se da Vermerov ustupak leži u tome što je i sam u to vreme bio pogođen siromaštvom. Stoga je odlučio da napravi omaž nižoj društvenoj klasi slikajući lice obične devojke. Orijentalni plavi turban koji ona nosi naglašava duh trgovačke klase toga doba.

Da li se devojka okreće ka vama ili od vas? Vermer stvara još jednu iluziju koristeći tamnu pozadinu da binaglasio njenu trodimenzionalnost. Na taj način ova slika nam pruža osećaj intimnosti, jer devojka naizgled čuva svoje prividno odstojanje. Stvara se osećaj kao da možemo da je dodirnemo, ali mi smo ipak samo posmatrači.

Ukoliko se slika posmatra u širem kontekstu biser se čini velikim i teškim, ali bliži pogled pokazuje da je to samo mrlja na površini platna. Vermer je ovde predstavio biser kao simbol bogatstva. On nije mogao da priušti biser te veličine, zato se smatra da je to samo staklo ili kalaj lakiran da izgleda poput bisera.

Mnogi su se, usled nemogućnosti da saznaju identitet devojke oslonili na maštu, poput knjževnice Trejsi Ševalije. Ona je predstavila kao kućnu pomoćnicu koja je bila velika platonska ljubav slikara Vermera.

Portret Devojke sa bisernom minđušom danas se nalazi u muzeju Maurichojs u Hagu. Njeno prisustvo u muzeju mnogi opisuju kao senzualno i nežno u isto vreme.

Piše: Aleksandra Vukadinović

Foto: Wikipedia

KULTURA