Središte beogradskog dnevnog života pre Ade Ciganlije, ili kako je romantično zovemo “beogradsko more”, bila je ni manje ni više nego – Nica! Mondensko ime koje nas isprva asocira na Azurnu obalu nadenuto je današnjem Savskom keju, a tada peščanom nasipu koji se prostirao od Brankovog mosta sve do Ušća. Pre mosta koji danas spaja Zeleni venac i Novi Beograd, ovde se nalazio Most kralja Aleksandra, u svoje vreme jedini drumski most koji je spajao levu i desnu obalu beogradske Save. Pre njega, na drugu stranu ste mogli jedino čamcem, a kasnije jednom jedinom tramvajskom linijom, što Beograđane nije ometalo...
5 izuma na kojima možemo da se zahvalimo drevnim narodima
Da bismo danas uživali u sitnicama koje čine našu svakodnevnicu, ljudi u prošlosti dugo su promišljali, eksperimentisali, grešili, sve dok nisu usavršili tehnike za pravljenje ovih pet stvari. Egipatsku, majansku, kinesku i brojne druge drevne civilizacije stručnjaci ne smatraju naprednim društvima bez razloga. Veliki broj naizgled običnih predmeta koji čine svakodnevni život modernog čovekoga nastao je pre više hiljada godina, zahvaljujući drevnim mudracima dovoljno radoznalim, hrabrim i ispred svog vremena da unesu nešto novo u svoje društvo. Bez aparature i uslova u kojima istražuju današnji naučnici, veliki umovi davnih vremena – a imena mnogih od njih su, nažalost, ostala zaboravljena...
Kad su „Bitlsi“ igrali „bič volej“
Odbojka na pesku je danas vrlo popularan sport, posebno u letnjim mesecima, kada gotovo da nema plaže širom planete na kojoj nema mladih momaka i devojaka koji u slobodno vreme upražnjavaju ovaj sport. Popularnost “bič voleja” posebno je velika na američkom kontinentu, a pitanje da li bi ovaj sport ikada baš toliko “zaživeo” da nije bilo jednog egzibicionog meča, koji je odbojku na pesku u Americi doveo u prvi plan. Iako je po zvaničnim podacima prvi turnir u odbojci na pesku održan 1947. godine, do početka šezdesetih godina prošlog veka bila je prava retkost videti nekoga da se bavi ovim...
Šta nam pluta očima?
Da li ste ikada primetili male čudne crvolike mrlje koje se kreću vašim vidnim poljem? Te dosadne male neravne linije ili “paučine” nazivaju su plovci i iskusilo ih je oko 70 odsto ljudi. A šta su plovci? Plovci su zapravo senke objekata koji se nalaze u providnoj žele supstanci koja čini većinu unutrašnjosti oka. Ta supstanca naziva se staklasto telo ili staklasta tečnost i pomaže oku da zadrži okrugli oblik. Nakon što pređe sočivo oka, svetlost mora da prođe i kroz staklasto telo kako bi došlo do mrežnjače u zadnjem delu oka. Uglavnom se sastoji od vode, ali sadrži i...
Zašto papir vremenom požuti?
Knjige i novine, pisma i razglednice čije su strane požutele uvek ostaju nemi svedoci prošlosti. Ali, da li znate zašto se na papiru starenje manifestuje kroz žutu boju? Pretpostavlja se da je papir nastao u Kini oko 100. godine pre nove ere. Pravio se od konoplje, kore drveta, bambusa i ostalih biljnih vlakana koja su bila pogodna za tu svrhu. Uskoro je papir stigao u Aziju gde se koristio za zvanična i važna dokumenta, ali kako je proces njegovog pravljenja postao efikasniji i jeftiniji, tako je i upotreba papira postala rasprostranjenija. U Evropi je papir počeo da se upotrebljava oko...
Ko je Toša iz Tošinog bunara?
Kada od Paviljona i novobeogradskih blokova pođete put Bežanijske kose, postoji jedna „granica“ koju na tom putu morate preći. Ta granica odvajkada nosi naziv Tošin bunar, a radi se, zapravo, o najdužoj ulici u Zemunu. Malo ko će se danas zapitati odakle ovoj ulici tako neobičan naziv. Oni koji to učine, po logici će zaključiti da ovde sigurno mora postojati nekakav bunar koji pripada izvesnom Toši. A ukoliko krenu u dalju potragu – bilo za bunarom ili za Tošom – izvesno je jedino da će ostati poprilično razočarani. Od bunara na ovom mestu ni traga; jedino bi mogli nabasati na...
Rešena vekovna misterija:Naučnici utvrdili razlog nestanka Asteka
Pre 500 godina sa lica Zemlje izbrisana je čitava jedna civilizacija, drevni narod Asteka. Sve do danas naučnici su pokušavali da utvrde zašto se to dogodilo. Asteci su indijanski narod, tačnije savez tri plemena koji je delovao kao jedan narod pod jednim imenom i koji je vladao regionom Južnog Meksika u 15. i 16. veku. Godine 1545. Asteke je pokosila misteriozna bolest koja je kod ljudi izazivala groznicu, jaku glavobolju, krvarenje iz očiju, nosa, usta. Nakon što bi osoba obolela smrt bi nastupala posle tri dana. Za samo nekoliko godina, nestalo je 80 odsto populacije, koja je imala oko 15...
FitPass Student kartica: Treniraj po sniženoj ceni za samo 1.200 dinara!
FitPass Student kartica je jedinstven proizvod za studente Univerziteta u Beogradu sa kojom ćeš moći da u prenatrpanom rasporedu nađeš vreme za rekreaciju i imaćeš pristup u preko 30 odabranih teretana u blizini tvog fakulteta, doma ili čitaonice. Sa ovom personalizovanom karticom, imaš na raspolaganju 12 mesečnih termina, koje možeš da iskoristiš kada god ti poželiš i u sportskom objektu koji tebi najviše odgovara. U periodu od 07 do 15 časova, od sada možeš vežbati po akcijskoj ceni od čak 1.200 dinara. Na ovaj način, FitPass i dalje širi koncept zdravih sportskih navika širom naše prestonice, a uskoro i u...
Čarobnjak među stativama – Abas Arslanagić
Zvali su ga “Golman hobotnica“, “Div sa sedam ruku“, “Čarobnjak među stativama“, “Gutač sedmeraca“… Prema mnogim mišljenjima najbolji rukometni golman kog smo ikad imali i pitanje hoće li se ikad više takav roditi na našim prostorima. Abas se počeo baviti rukometom sa 14 godina u svom rodnom gradu u lokalnom klubu Partizan iz Dervente, da bi četiri godine kasnije u Beogradskom Partizanu započeo profesionalnu karijeru, a nedugo zatim prelazi u Borac iz Banja Luke. Verovatno ne postoji niti jedan grad u Bosni i Hercegovini u kom je rukomet toliko značajan sport, kao što je to Banja Luka. Deo istorije banjalučkog...
Ko je Vasa iz Vasine torte?
Prema priči rasprostranjenoj u narodu, Vasina torta je nastala u Paraćinu početkom 20-og veka a napravila je jedna gospođa i domaćica u znak zahvalnosti svom zetu Vasi, koji je spasio njenu ćerku jedinicu Jelenu. Naime, Jelena je bila veoma nežna i krhka i teško je podnosila trudnoću. Doktor je upozorio porodicu i Vasu da postoji mogućnost da ni Jelena ni dete neće preživeti porođaj. Gosn Vasa nije hteo da se pomiri sa tom neizvesnošću, sakupio je sav novac koji je imao i odveo svoju mladu ženu u Beč . Tamo je pronašao najpoznatijeg ginekologa, koji je porodio njegovu suprugu i...