Grupa od 80 studenata iz Srbije danas je krenula u nesvakidašnji podvig — dvanaestodnevnu biciklističku turu kroz pet zemalja, sa konačnim ciljem u Strazburu. Osim fizičkog izazova, cilj je predaja zvaničnog studentskog dopisa evropskim institucijama. Kako su za manje od dve nedelje organizovali ovu avanturu i kakva ih podrška čeka na putu, otkriva nam Veljko, jedan od učesnika i organizatora ture i student FTN-a u Novom Sadu.
Nakon nekoliko više nego uspešnih protestnih tura po Srbiji, biciklisti su za manje od dve nedelje sastavili plan vožnje duge skoro 1500 km. Ruta prolazi kroz Srbiju, Mađarsku, Slovačku, Austriju i Nemačku, a sa krajnjim odredištem u Francuskoj.
Koji su ciljevi biciklističke ture?
Prema Veljkovim rečima, postoji više ciljeva koje su postavili biciklisti. Jedan od njih je uspostavljanje komunikacije i saradnje sa univerzitetima kroz koje se prolazi. Na ovaj način bi se ostvarila prijateljstva, ali i informisalo iz prve ruke o dešavanjima u Srbiji. Drugi cilj je da se evropska i svetska medijska pažnja skrene na dešavanja i alarmantnu situaciju u Srbiji.
„Sledeći cilj je meni iskreno posebno bitan, a to je obilazak naših iseljenika u zemljama kroz koje prolazimo. Mislim da je ovaj projekat jedan od retkih, ako ne i jedini, koji na ovakav način govori: Iako ne živimo u istoj državi, i dalje smo isti narod! Na kraju, naveo bih i inicijalni cilj, a to je predaja zvaničnog studentskog dopisa u evropske institucije, u kom se hronološki navode događaji u Srbiji od 1. novembra 2024. Predajom ovog dopisa bi se
direktno skrenula pažnja poslanika institucija“, istakao je Veljko.
Prema rečima sagovornika, zahvaljujući podršci i interesovanju koje je premašilo sva
očekivanja, sa početnih 50 učesnika, broj je povećan na 80.
„Kada kažem ogromna zainteresovanost, mislim na to da smo na formi koja nije bila deljena na storijima, već samo preko studentskih Telegram i Whatsapp grupa, primili preko 160 prijava za 3 sata. Upravo je isto jutro, nešto pre pisanja ovih odgovora, doneta odluka da će se broj polaznika povećati“, dodaje Veljko.
Ko može do Strazbura na dva točka?
Imajući u vidu neophodnu fizičku spremnost potrebnu za ovaj izazov, svaki polaznik je morao dokazati da je spreman za poduhvat do Strazbura. Postojala su dva načina da se spremnost dokaže.
„Jedan je bio da se na organizovanim trening turama Novom Sadu, Beogradu i Nišu izdrži test opterećenja i na deonici od 100 km ima prosek od preko 22 km/h. Svi koji su tokom trening ture posustali su automatski izgubili pravo na mesto među odabranima. Ture u Beogradu i Nišu su održale naše kolege biciklisti koje smo upoznali tokom tura ka gradovima u kojima su bili protesti. Drugi način da se pokaže fizička spremnost je bio nešto drugačiji. On je bio namenjen svima koji nisu bili u mogućnosti da stignu na naše trening ture, kao što je bio slučaj sa nekoliko naših kolega kragujevačkog univerziteta koji su iz Jagodine. Njih par je napravilo sebi turu koju su izmerili aplikacijom „Strava” za merenje vožnji bicikala i uspeli su da zadovolje kriterijume. Na isti način su se i mnogi pojedinci prijavili i kvalifikovali za ovu turu“, objašnjava sagovornik.
Iz organizacije ističu da će prilikom akcije svi studenti voziti u jedinstvenoj grupi i jednakim tempom koji će diktirati čelo kolone. Po dolasku u Strazbur, plan je predaja dopisa institucijama sa hronološki navedenim događajima u Srbiji od 1. novembra 2024.
Sagovornik napominje da je posebna dragocenost akcije osećaj međusobne podrške i zajedništva. Pored naših iseljenika koji nude smeštaj u gradovima kroz koje će se proći, podrška je stigla sa svakog kraja sveta.
„Dobili smo nebrojivu količinu poruka od naših iseljenika sa suštinski istim pitanjima — kako možemo da pomognemo i kada dolazite kod nas? Pri komunikaciji sa njima smo dobili neki mali uvid u način njihovog organizovanja i, blago rečeno, ono je neverovatno. Naši ljudi u tim gradovima u južnoj Nemačkoj su veoma međusobno umreženi, te smo uspeli da kroz dan dogovorimo skoro sve u vezi našeg prolaska kroz Nemačku. Takođe moram da napomenem da su nas kontaktirali i naši iseljenici blizu, koji ne prolazimo, i to sa baš udaljenih lokacija kao što su Island, pa čak i Australija. U svakom osim tri grada ćemo spavati kod naših domaćina koji su se sami organizovali i ponudili da nas ugoste. To su gradovi: Budimpešta, Beč, Linc, Salcburg, Minhen, Ulm, Štutgart, kao i sam Strazbur. Zbog ove neverovatne pomoći, logistika ovog puta, a i njegovi troškovi, bili su značajno olakšani. I to ni ne mogu da naglasim koliko“, navodi Veljko.
Organizovani povratak
Rešenje za povratak biciklista će biti isto kao i iz gradova velikih protesta u Srbiji, samo skalirano. Ono je prilično jednostavno — bicikli idu u kamion (ili više kombija), a biciklisti idu u autobus.
Građani uveliko pomažu ovaj projekat, uglavnom novčanim donacijama. Studenti donacije primaju na tri lokacije: na Rektoratu i Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kao i na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
„Podrška koju smo dobili za ovaj projekat je zaista neverovatna i želeo bih da pozdravim i da se zahvalim na tome svima koji su učestvovali“, zaključuje Veljko.
Podsetićemo, Savet Evrope, sa sedištem u Strazburu, osnovan je 1949. godine. Danas okuplja 46 država sa ciljem zaštite ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Ova panevropska organizacija donosi pravne standarde i nadgleda njihovu primenu- Njen najznačajniji pravni instrument je Evropska konvencija o ljudskim pravima. U okviru Saveta Evrope deluje Evropski sud za ljudska prava, koji razmatra slučajeve kršenja osnovnih prava građana i donosi obavezujuće presude za države članice.
Piše: Katarina Stanić
Foto: Matija Miljković | Signmission | Pixabay
Leave a Reply