Muzička grupa Buč Kesidi nastala je 2013. godine i čine je gitarista Luka Racić i bubnjar Zoran Zarubica. Dolaze iz Pančeva i njihova muzika se najviše uklapa u žanr indi rok. Krajem 2019. godine izdali su album ,,Euforija” koji je dostigao neverovatan uspeh kod publike.
Početkom godine osvojili su priznanje za najbolju alternativnu pesmu ,,Nema ljubavi u klubu” na prestižnom MAC festivalu koji se održao u Beogradskoj Štark Areni.
Za sam početak možete li nam objasniti kako ste uspeli da spojite elektrotehniku i pozorišnu režiju sa muzikom, s obzirom na to da ste studirali skroz različite fakultete? Kako ste uspeli da stvarate muziku i da studirate u isto vreme?
Bend je zapravo krenuo sa radom pre nego što smo upisali fakultete, tako da su sve te Buč Kesidi klice bile već posejane kada smo krenuli sa studijama. Neke kockice su se sklopile. Dobro nam je išlo pisanje pesama i našli smo dobru ekipu za tonsku realizaciju (producent Milan Bjelica, Pera i Vuk Stevanović iz studija Krokodil), tako da je to sve išlo kako treba i nalazili smo vremena i da ispunjavamo studentske obaveze između.
Na underground sceni se nalazite od 2013. godine. Kako ste došli na ideju da osnujete bend i kako ste došli na ideju da mu date ime ,,Buč Kesidi”?
Ložili smo se na slične bendove i obojica smo hteli da pravimo pesme na srpskom. Svirajući u drugim bendovima zajedno, krenuli smo da radimo na svojim pesmama i da vučemo u tu stranu, iz čega je na kraju nastao Buč Kesidi. ,,Buč Kesidi i Sandens Kid” je bio film na kojem smo se nas dvojica prosto upoznali i rešili da osnujemo bend, tako da je ime ostalo kao omaž vesternima.
Da li vestern filmovi imaju snažan utisak na stvaranje vaše muzike?
Ne snažan, ali neki fazon iz vesterna ima veze i sa našom vizijom rokenrol benda. Dele sličnu kuloću.
Pre četiri godine izbacili ste svoj debitanski album ,,Posesivno-opsesivno hospul”. Sa ove vremenske distance, nakon četiri godine, da li ste zadovoljni i da li postoji nešto što biste izmenili?
Taj album je slika nas iz tog perioda, što valjda važi za svako umetničko delo – sada bismo ga sigurno uradili drugačije, ali zato i radimo nove albume, svaki je presek jednog perioda i razmišljanja kada imaš toliko godina. Na kraju krajeva veoma smo zadovoljni dokle nas je doveo, tako da ništa ne bismo menjali.
Vaš poslednji album, objavljen je i na ploči u limitiranoj crvenoj kolekciji? Koliko ste zadovoljni njegovom prodajom, s obzirom na to da smo se sada svi prebacili u neki digitalni svet?
Ploča je rasprodata oko dve nedelje nakon što je puštena u prodaju preko sajta. Nemamo šta nego da budemo zadovoljni. Ploča možda nije najpraktičniji način za slušanje muzike danas, ali ljudi vole da imaju nekakav materijalni dokaz ljubavi između njih i benda. Čak i dok je ne puštaš lepo će da izgleda, a i naravno zvuči drugačije, uglavnom bolje. Ima stvari koje digitalna muzika ne može da joj oduzme.
Piše: Lazar Smilić
Fotografije: Vedrana Vukojević; Sofija Modošanov i Ivana Tešić
Buč Kesidi – instagram
Leave a Reply