Na ovo pitanje svaki student mora odgovarati budućim studentima, roditeljima, komšiji koji upita gde je neko krenuo u rano jutro.
Čitaonica je mnogima koji žive sa roditeljima, u domu ili u stanovima bez adekvatnog kutka za učenje beg od gužve, buke i loše organizacije. Studentu su čitaonice dostupne od jutra do večeri. Taj period učenja je upotpunjen društvom i pauzama između učenja. A pauze nekada mogu trajati i duže nego što je u početku bilo predviđeno.
Ono što predstavlja česte muke svakom studentu jeste odvlačenje pažnje i „gubljenje“ vremena na sve osim učenja.
Zato je učenje u čitaonici korisno? Jer je svako ometanje svedeno na minimum. Student će, kako se definiše efekat stada, videti druge da nešto rade i pridružiti im se u radu pre ili kasnije. Kako narodna izreka glasi – kud svi, tu i mali Mujo, zar ne?
Budući da su čitaonice uglavnom zatvorene, lek za dekoncentraciju može biti puštena lagana muzika u pozadini ili uredan radni sto bez bespotrebnih sitnica. A možete se i organizovati u manje grupe za učenje sa kolegama na otvorenom ili u kafiću.
Pauze od učenja u čitaonici ispred fakulteta su uglavnom ispunjene glasnim razgovorima o gradivu između studenata. Nekada i o burnim diskusijama o žurki prošle večeri. Međutim, o čemu god da se govori, ishod je isti – stvoriće se uspomene. One će nakon nekog vremena izbrisati iz sećanja desetodnevno mučenje oko kolokvijuma. Ostaće samo sećanje o kafi sa automata, danima provedenim na klupi ispred fakulteta i kolegama koji su studiranje učinili mnogo podnošljivijim i lakšim.
Piše: Anika Bečki
Foto izvor: Unsplash.com
https://magazinstudent.rs/ko-se-krije-iza-naziva-studentskih-domova/
Leave a Reply