Nobelovu nagradu za hemiju dobili su trojica naučnika: Demis Hasabis, prof. Džon Džamper i Dejvid Bejker, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.
Polovinu nagrade za razvoj modela veštačke inteligencije koji modeluje i predviđa proteinske strukture, dobili su Demis Hasabis i profesor Džon Džamper, dok je drugi deo nagrade osvojio Dejvid Bejker koji je uspeo da proračunskim metodama projektuje nove proteine.
Korišćenje veštačke inteligencije kao alat za doprinos čovečanstvu
Demis Hasabis i profesor Džon Džamper dizajnirali su softver koji nakon unošenja primarnih proteinskih strukura tj. pojedinačnih gradivnih jedinica, može sa velikom tačnošću da predvidi njegovu trodimenzionalnu strukturu – oblik proteina u stvarnom svetu. Ovaj izazov je ubrajan u listu 125 najkomplikovanijih problema 21. veka.
Za samo nekoliko godina su uspeli da povećaju preciznost softvera sa 40% na preko 90%, korišćenjem transformatorskih neuronskih mreža, koje pronalaze obrasce u velikoj količini podataka mnogo brže i efikasnije, kako bi što brže pronašli rešenje za zadati problem.
Njihov softver AlphaFold2 je u stanju da identifikuje i predvidi sve moguće proteine koji se nalaze na planeti Zemlji, oko 200 miliona različitih proteina. Proces pronalaska strukture koja nas zanima je nekad trajala godinama, sada traje samo nekoliko minuta.
Razvitak proračunske biologije
Dejvid Bejker, biohemičar i pionir proteinskog dizajna i predviđanja njihovog trodimenzionalnog oblika, uspeo je da učini nešto „skoro nemoguće“ – da stvori nove proteine. Ovaj poduhvat može biti enormno veliki iskorak u proizvodnji novih lekova, vakcina, ali i u rešavanju problema globalnog zagrevanja.
Softverski paket programa Rosetta, laboratorije profesora Bejkera, je već 2 godine javno dostupan i svako može da mu pristupi. Pored mogućnosti da predviđa trodimenzionalno pozicioniranje amino kiselina u samoj građi, softver može i da pravi nove proteine (de novo protein design).
Pored farmacije, ovim postupcima mogu da se pronađu novi načini za rešavanje problema biološkog otpada i potencijalno, radioaktivnog otpada.
Njihov zajednički doprinos nauci je ogroman, pošto se uz kombinaciju ova dva softvera mogu pronaći nova rešenja na već postojeće probleme, stvarati novi nanomaterijali ili otkrivati zašto se stvara rezistencija na antibiotike.
Ovi naučnici su, uz pomoć kompleksnih matematičkih proračuna i veštačke inteligencije, uspeli da uđu u srž problematike modernog čovečanstva, dešifrujući gradivne jedinice života i tako doprineli daljem razvitku moderne nauke.
Piše: Luka Đoković
Izvori: Reuters I nobelprize.org I Politika
Foto: pexels
Leave a Reply