Mahovine su jedna od evolutivno najstarijih grupa biljaka. Smataraju se prvim biljkama poniklim na kopnu. Uspešno su rasprostranjene širom sveta što ide u korist mogućoj upotrebi ovih biljaka kao antibiotika, biopesticida i antivirotika.
One imaju jako dobru sposobnost preživljavanja u sušnim uslovima, pa čak i kada se naizgled sasuše i izgube sve znakove života, potrebna je samo jedna kap vode da ih ponovo oživi, te otuda naziv “vaskrsavajuće biljke”.
Godinama unazad mahovine su se koristile u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih bolesti. Razlog za takvu primenu je veliki broj antibiotika koje mahovine sintetišu. Velika raznovrsnost hemijskih jedinjenja kojima obiluju poput aromata,specifičnih flavonoida, polifenola ukazuje i na druga moguća svojstva koja ova grupa biljaka ima.
Interesantno je i to da postoje podaci o anti-HIV aktivnosti nekih jedinjenja iz ove grupe biljaka. Naime reč je o posebnoj vrsti mahovina- briofita.
Danas se dosta radi na detaljnom ispitivanju hemijskog sastava, kao i utvrđivanju koje to komponente u mahovinama mogu da budu potencijalni novi antibiotici. Sve to bi moglo da pomogne u rešavanju problema u različitim sferama od medicine, poljoprivrede.
Sve činjenice ukazuju da bi mahovine mogle da budu korišćene za efikasno suzbijanje različitih bakterija koje štete biljkama. Na taj način izbegla bi se upotreba štetnih komercijalnih hemikalija sa prirodnijom i ekološki prihvatljivijom alternativom- biopesticidom mahovina.
Veliki problem današnjice je nakupljanje komercijalnih pesticida u životnoj sredini što dovodi do narušavanja ekološke ravnoteže. Pored toga, neopohodno je naći način da se efikasno izbori sa velikim brojem izazivača bolesti kod biljaka, iza kojih stoje pre svega bakterije.
Večita potraga za rešenjima možda bi mogla da nađe svoj kraj u prirodi.
Za one koji žele da znaju više o temi http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0455-62240121017S
Piše: Jovana Maleš
Leave a Reply