Pod pritiskom da budete što efikasniji istovremeno radite više stvari, ali se još uvek niste pretvorili u švajcarski nožić. Na kraju dana, sređujete svoj CV i dodajete da umete da radite više stvari odjednom – multitasking! Evo zašto multitasking nije dobar.
Radite li zaista više stvari odjednom?
Na poslu povremeno čitate papiriće sa beleškama za ispite dok telefonirate sa šefom; slušate snimljena predavanja dok se dopisujete ili proveravate mejl, itd.
Ispostavlja se da ni hobotnica ne može postigne sve to, a pogotovo ne ljudi, jer ljudski mozak nije predviđen za multitasking! Istraživanja neuronaučnika sa MIT-a su pokazala da zapravo možemo da se fokusiramo uvek na jedan zadatak. Kada pokušavamo da se istovremeno fokusiramo na više stvari, naš mozak, zapravo, radi slabije, te se efikasnost smanjuje.
Ebigejl Novik Hoskin sa Prinstona navodi da multitasking u istim sistemima mozga ne funkcioniše, jer je to kao da imate dva voza na istim šinama, ali u suprotnim smerovima. Hodanje i govor uključuju dva različita moždana sistema, ali govor i pisanje dele isti. Dakle možete da šetate i razgovarate, ali ne i da istovremeno pričate jedno i pišete seminarski na skroz drugu temu.
Ali ja provereno znam da multitaskujem, kako sad ovo?
Pa i ne baš. Kada multitaskujemo, mi nikada u stvarnom vremenu ne izvršavamo paralelne radnje u smislu da svest istovremeno ima paralelna usmerenja na više stvari. Ono što se, zapravo, dešava je veoma brzo prelaženje sa radnje na radnju. To prelaženje je dovoljno brzo da izazove iluziju multitaskinga, ali vi zapravo nikada ne radite stvari istovrmeno u istom sistemu mozga.
Pa čak i ako nema doslovnog multitaskinga, u čemu je problem kada dobijam na vremenu?
Nismo efikasni, umaramo se, a dugoročno ne dobijamo ništa, tj. ništa dobro!
Ovaj metod rada razvija loše navike – probleme sa pažnjom, kao i remećenje lučenja hormona zadovoljstva i nagrađivanja (dopamina). Svaki put kada uradite male zadatke lučite određenu količinu dopamina, što kasnije može izazvati naviku da niste mnogo uradili uprkos utisku da jeste. Po ovom principu funkcioniše zavsisnost od boravljenja na društvenim mrežama, ali i druge vrste zavisnosti koje se odnose na izvršavanje sitnih, „površnih” radnji koje ne zahtevaju kritičko mišljenje, a pružaju tzv. „instant gratification” – potrebu da što pre završite ili ispunite neki postupak ili želju. Kada praktikujete multitasking, zapravo ste manje efikasni, brže se umorite, i mnogo brže „pregorite”.
Jedno istraživanje Univerziteta u Saseksu je pokazalo da ispitanici koji često multitaskuju imaju manju gustinu moždane mase u oblasti korteksa zaduženoj za empatiju i emocionalnu regulaciju. Istraživanja sa Univerziteta Alto pokazuju da multitasking smanjuje produktivnost za 40%.
Kako onda povećati efikasnost?
Učimo od najboljih – Majlk Felps, plivačka legenda, osvojio je neverovatnih osam zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Kako kaže, njegov fokus je bio isključivo na poboljšanju vremena – fokusirati se samo na jednu stvar i usavršiti je.
Kao što kaže i naša, a svetska legenda, Novak Đoković: „korak po korak”. I neuronaučnici se slažu sa ovim metodom!
Piše: Petra Vidaković Cvetković
Izvori: www.psihoverzum.com
Foto: unsplash
Leave a Reply