Strani studenti, na srpskom jeziku, govore o tome šta su naučili za vreme svog boravka u Srbiji, šta bi moglo da se promeni kako bi se poboljšali uslovi života mladih, ali i koliko je njihovih prjijatelja reklo da jedva čeka da ode iz zemlje.
Moji sagovornici: Šir Duran iz Turske, provela je godinu dana na učeničkoj razmeni u Čačku. Kaže da joj Srbija nedostaje svaki dan, a u januaru 2020. će nas prvi put posetiti otkako se vratila u Istanbul, 2017.
Mateo Pintore, sa Sardinije, takođe je proveo godinu dana na učeničkoj razmeni u Ljevaji, pohađajući nastavu u gimnaziji u Gornjem Milanovcu. Sada studira u Trstu ali je ostao u kontaktu sa srpsko-hrvatskim jezikom preko svojih kolega, sa fakulteta u Trstu.
Frančesko Leva, iz Napulja, studira srpski jezik i književnost. Bio je na studentskoj razmeni na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Konstantin Stankovski iz Rusije, doselio se pre tri godine sa roditeljima. Studira francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Kako ste se osećali kada ste došli u Srbiju?
Mateo:Nisam imao pojma šta će biti. Znao sam jako malo o Srbiji, samo sam se nadao da bi našao prijatelje i učio jezik brzo. Kad su volonteri govorili ja nisam bio reč shvatio, Srpski mi je zvučio kao da je jedna velika reč.
Konstantin:Bilo mi je sve čudno, drugačija kultura, mentalitet, ljudi, sve je drugačije. I valjda na početku, bilo je malo neprijatno jer nisam navikao na takvu kulturu, pošto svi kažu da Rusi i Srbi su braća, međutim, mnogo se razlikuju ovaj mentalitet. U Srbiji ljudi mnogo više ljubazna nego u Rusiji.
Frančesko: Odmah kao kod kuće.
Šir: Bila sam vrlo uzbuđena da istražim. Pitala sam se kakv će biti moj život za godinu dana. Po dolasku porodica me je dočekala. Bili su toliko topli da su me opustili. Sećam se da sam mislila da Srbija nije imala taj „evropski red“ i zbog toga sam bila srećna kada vidim nešto drugačije. Mogu reći da sam bila iznenađena kada sam videla koliko su srpska i turska kultura slične.
Očima stranaca, Srbi su viđeni kao veoma gostoprimljiv narod, spreman da pomogne. Sa tim su se složili i moji sagovornici, ali sam morala da ih pitam kako su prihvaćeni kada su ljudi saznali odakle su?
Mateo:Svi su me lepo dočekali, nisam imao nikakve probleme što sam stranac, i kad sam rekao da sam iz Italije svi su mi govorili kako je lepa Italija i puno žena kako vole Ramazzotti-a.Muškarci u Srbiji znaju sve o Italijanskom fudbalu mnogo bolje od mene, ne bavim se time.
Konstantin:Nisam uopšte ništa očekivao, jer prosto nisam znao šta da očekujem. I zbog toga bio sam u nekoj nedoumici i bilo mi je nekako svejedno da li će da me prihvate ili ne, jer mi je na prvom planu bio fakultet. Što se tiče društva nisam ništa očekivao, kad su me zgotivili bilo mi je stvarno čudno. A posle sam skapirao da je to mnogo dobro, mislim ne znam da li bi mogli meni u nekoj drugoj zemlji tako da zgotivi ljudi i da nisam došao u Srbiju. Ne znam koja to mora da bude zemlja.
Frančesko: Jako dobro. Njima je bilo jako čudno da italijan uči srpski jezik.
Šir: Porodica me je zagrlila. Nikad se nisam osećala usamljeno. Nisam znala da su turski serijali popularni u Srbiji. Bila sam prvi student razmene u Čačku i svi koje sam upoznala bili su veoma zainteresovani za mene. Puno dugujem svojim školskim kolegama zbog odlične godine. Jedan domaćin je rekao mojoj majci: „Vodiš li turskog učenika? Zar nisi izabrala drugu zemlju?“ Moja majka je veoma jaka žena. Objasnila je da je ovo program kulturne razmene, da je svrha programa bila da podigne svest o našim razlikama, ali da stvorimo svest da imamo više zajedničkog nego što smo mislili.
Nismo jedini narod koji se žali na politiku, jer kako Mateo kaže: „Meni je bilo smešno jer mi Italijani govorimo potpuno iste stvari“. Dodao je: Hteo sam upoznati Srpskog naroda, i to sam radio, vlast nije mi bila bitna za to. Pored žaljenja na politiku i niske plate, Konstantin je rekao da „Možda sam čuo jednom, dva puta za dve godine kad ljudi kažu kao ne sviđa mi se moja zemlja jer skapiro sam da ljudi koji su rođeni u Srbiji oni su mnogo patriote svoje zemlje, mislim svi vole svoju zemlju“ i da se u Srbiji navija za sve nacionalne timove, bez obzira da li je ekipa dobra ili ne, što u Rusiji nije slučaj.
Kako postoje razlike, tako postoje
sličnosti. Koje su to sličnosti između
njihovog i našeg naroda?
Mateo:Italijani i Srbi liče jedni na druge više nego što se razlikuju.
Najveća sličnost je da se oboje stalno žalimo vlasti a ništa se ne promeni i da
ljudi koji su doživeli 60-70-80. imaju nostalgiju za to vreme.
Konstantin:Ljudi su časni. Sad da se upoznaš sa nekim, dobro u Rusiji je to malo manje, ali to je slično, niko neće da ti prevari u nečemu. Iskreno, valjda pošto ni Srbija ni Rusija nemaju dosta pare što se tiče minimalca, valjda zbog toga pare nisu promenile i mentalitet ljudi, oni su ostale iskrene prema ostalima. To je dobro, jeste, sviđa mi se.
Frančesko: Teško je reći. Možda oba narodi vole previše fudbal.
Šir: Imamo puno sličnosti među nama. Kako se odnosimo prema strancima, prema našem gostoprimstvu, načinu zabave, glasnosti, našu kuhinju itd.
Da li mladi ljudi u Srbiji imaju dovoljno slobode i mogućnosti da se normalno zaposle nakon završenog fakulteta?
Mateo:Imaju dovoljno slobode i mogućnosti da se normalno zaposle u inostranstvu.
Konstantin:Mislim da mogu ali već zavisi od čoveka šta hoće da radi. Ako hoće da progresuje, da se zaposli negde van Srbiji onda mora da radi možda više što bi morao da radi da bi hteo da ostane ovde da radi.
Frančesko: Mnogi prijatelji, studenti, kažu da žele da ide u druge zemlje za rad i bolji život jer ima teška situacija u Srbiji što se tiče posla.
Koliko vašeg društva misli da je u inostranstvu bolje nego ovde, i da jedva čeka da ode?
Mateo:Puno, puno njih. Slažem se jer u Srbiji se radi puno za male pare, obično, i nažalost novac je vrlo bitan u životu, bitnije od drugih stvari koje su jako lepe u Srbiji.
Konstantin: Od svih koga sam upoznao, aj sad da procenim, pa možda 80% su me rekli da hoće da ode, 80% su mi rekli da sad završim fakultet i ide na master negde van, u Austriju, Nemačku, Francusku, bilo gde da odu i tamo se zaposli. A ostalih 20% koji nisu mi rekli tako, oni su mnogo patrioti i zbog toga hoću da ostane u svojoj zemlji, čak i ako im se ne sviđa, oni vole svoju zemlju i samo zbog toga hoće da ostanu.
Frančesko: Mnogi. Ne slažem se kad kažu da će živeti bolje u Italiji.
Šir je rekla da je situacija slična i u Turskoj. Mladi ljudi nemaju dovoljno mogućnosti da lako nađu posao po završetku studija, i mnogi bolju budućnost traže van granica svoje zemlje.
Šta bi promenili u Srbiji a tiče se poboljšanja uslova života mladih ljudi?
Mateo:Verujem da ulazak u Evropsku Uniju će mnogo pomoći Srbiji. Treba da bude sloboda za biznes da bude više toga i da stranci investiraju (kao i već rade, a može bolje). Trebala bi biti veća sloboda što se tiče građanska prava i informacije.
Konstantin:Pa možda uslovi neki života, na primer, mnogo ljudi koji došli su iz unutrašnjosti i koje nema ovde stan ili nekog komšija, ili rođaka, oni žive ovde u domu. Koliko sam skapirao, uslovi u domu nisu baš kao u nekom all inclusive hotelu, sa pet zvezdica. Bio sam samo jednom. Može da se živi ali može da bude i bolje. Na primer nešto da se promeni pošto valjda zgrade su već stare, to ne znam kad je to bilo zgrađeno, ali to je već staro, moglo bi nešto da se prolepša u tom smislu gde su smešteni studenti. Ne bi bilo loše da se naprave neke lepše saobraćaj jer trebalo bi da bude metro u Beogradu, bar u Beogradu. Pošto ova gužva po busevima gde možeš da stojiš kao u konzerve, to je haos.
Frančesko:Glavni problem je uvek posao.
Koja je vaša prva pomisao kada se spomene Srbija?
Mateo:Dom.
Jer se osećam u Srbiji kao da sam kod sebe.
Konstantin:Rakija. Neki specifičan noćni provod jer je meni kad su me prvi put odveli u kafanu i kad sam čuo da ljudi od 20 do 26 godina slušaju neke pesme devedesetih, po meni je to bilo nekako penzionerski jer u Rusiji niko to ne sluša.
Frančesko:Istorija i muzika.
Šir: Kuća.
Šta vas najviše nervira u Srbiji?
Mateo:Putovati u Srbiji je vrlo sporo, nervira me kako nemate ili je kao da nemate vozova južnije od Beograda.
Konstantin:Dešava se da često nešto ne može da se uradi na vreme, kao kašnjenje neko, uvek nešto fali. Pošto kad sam morao da uradim za sebe pre vremena boravak , ponesem sve papire, kažem „da li je sve u redu“, „sve je u redu“, i za dva dana me zove „izvinite, fali Vam još jedan papir“ a posle kad su mi rekli da je rok, mi ćemo Vam uraditi privremeni boravak, dođite tada i tada. Ja dolazim i svi mi kaži, „izvinite dođite sutra“. Ti da se dogovoriš sa nekim da se nađemo, ej znaš kasnim, nešto me mrzi, ajmo sledeći dan da prenesemo, ajde sledeći put, svakako, svakako, ići ćemo sto posto, da, valjda, valjda. Ovo me nervira.
Frančesko: Pušenje u restoranu: vlast mora da zabrani to!
Šir: Hladno. Ja sam letnja osoba, uopšte ne volim hladnoću. Godine kada sam došla u Čačak videla sam -20 stepeni. Bukvalno lutam uokolo sa pokrivačem bebe moje sestre.
Pored njih, jedan mladi Korejac je privukao pažnju, kada je na pitanje zašto uči srpski jezik, odgovorio: Znam da je Srbija katastrofa sada. Ali, verujem da Srbija ima puno mogućnosti. Zašto? Srbi su pametni kao i Nikola Tesla. Takođe, Srbija je lepa, samo da ljudi ne znaju sada. Kosjerić, Užice, mi su prelepa. Leskovački roštilj je savršen. Kafana i rakija je kombinacija iz raja. Sada, Srbija je loše. Ali, verujem da Srbija će biti jedan od najboljih zemlja jednog dana.. neko mi kaže da sam glup. Ali, imam veru. Verujem Srbiju i volim srbe.
Za kraj, Šir je dodala: ljudi će uvek imati predrasude, ali važno je imati otveren um i prihvatiti da kulturne razlike čine svet lepim.
Anđelija Milosavljević
Leave a Reply