Krajem prošle godine, u javnost je dospela informacija o mogućoj privatizaciji apoteka ,,Beograd”. O mnogim nepoznanicama vezanim za ovu temu razgovarali smo sa farmaceutkinjom zaposlenom u Apotekarskoj ustanovi ,,Beograd”, Jelenom Boro.
Problemi koje nosi privatizacija
Farmaceutkinja zaposlena u Apotekarskoj ustanovi „Beograd”, Jelena Boro, za magazin „Student” ističe da je uticaj privatizacije na zaposlene isti kao uticaj na korisnike usluga. Dodaje da je postojanje državnih apoteka u okviru primarne zdravstvene zaštite interes ne samo građana, već i zaposlenih.
„Mi svi plaćamo obavezno zdravstveno osiguranje da bismo imali sigurnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Tu sigurnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu treba da nam garantuju državne ustanove, a privatni sektor svojim ugovorima sa fondom zdravstvenog osiguranja treba da bude dopuna kapaciteta državnom sektoru, a ne jedini koji može da pruži tu uslugu”, podseća Boro.
Gubitak društvenog nadzora
Jelena Boro naglašava da postoji opravdana bojazan da će se, kada više ne bude bilo državnih apoteka, u vlasništvu krupnog kapitala stvoriti tržište koje radi na osnovu isplativosti. Kako navodi, to bi moglo učiniti lekove nedostupnim ugroženim grupama stanovništva.
Boro smatra i da je osnovna posledica gubitka javnog vlasništva gubitak društvenog nadzora. To bi, kako tvrdi, u praksi značilo da apoteka posluje „kao neki supermarket, a ne kao zdravstvena ustanova”.
Privatni sektor kao nepoželjna budućnost
Jelena Boro istakla je i svoje mišljenje o uslovima rada u privatnom sektoru.
„Takođe, sigurna sam da će uslovi rada u privatnom sektoru i zarade biti lošije, jer su državne apoteke svoje zarade i uslove rada imali u skladu sa kolektivnim ugovorom u zdravstvu. Samim tim, i privatni sektor je negde te uslove gledao da približi tome”, nastavlja Boro.
Boro dodaje i da će se u slučaju nestanka te vrste konkurencije to osetiti i u uslovima rada u struci. Smatra da još nepovoljnijoj slici doprinosi i neangažovanje privatnih lanaca u smislu sindikalnog udruživanja koja bi se borila za prava zaposlenih.
Gubitak kontrole nad strateškim resursom
Kada je reč o mogućoj privatizaciji sve većeg broja institucija, Boro ističe da se prvo treba zapitati kako će sva ta preduzeća raditi dobro kada se prodaju nekom drugom. Pita se i da li je moguće da ih zadržimo u korist građana i učinimo maksimalno profitabilnim kako bi im se taj profit vratio umesto privatizacije.
„Postavlja se pitanje odgovornosti ko je doveo ta preduzeća do gubitka, ko je postavljao direktore, kako su tekla zapošljavanja u istim. Scenario je uglavnom isti – preduzeća se dovedu do ruba propasti izvlačenjem novca i „nedomaćinskim” poslovanjem i onda se kao epohalno rešenje iznosi privatizacija”, navodi Boro.
Farmaceutkinja podseća i da smo na primeru NIS-a videli kako izgleda kada država privatizacijom gubi kontrolu nad strateškim resursom. Objašnjava i da se prodavanjem javnih preduzeća urušava javni interes. Kako zaključuje, time se ide na ostvarivanje što većeg profita na štetu građana.
Posledice po korisnike usluga
Veliki nedostatak ,,pada” apoteka u privatno vlasništvo je nestanak magistralnih lekova. Ove lekove farmaceuti izrađuju po personalizovanim receptima pojedinaca. To je građanima bilo korisno prethodnih decenija i ne postoji zamena te usluge u privatnim objektima.
Takav scenario bi najviše pogodio ljude koji žive u ruralnim sredinama zato što se privatne apoteke tamo ne bi otvarale. U malim sredinama to ne može biti profitabilno pa bi ljudi morali da prelaze velike razdaljine kako bi obezbedili terapije.
Još jedan nedostatak svega toga bi bilo radno vreme privatnih objekata. Oni ne bi radili 24 sata 365 dana u godini, kao državne apoteke. To bi otežalo mogućnost građana da se obrate za pomoć u bilo kom trenutku.
Interesi zaposlenih – sporedna stvar
Zaposleni u preduzećima apoteke „Beograd” su protestvovali ispred Skupštine grada. Njihov predlog Odluke o obezbeđivanju hitnih budžetskih sredstava za poslovanje apoteka nije stavljen na dnevni red, a jedan od zahteva je bio i da se njihove potrebe prepoznaju, uvaže i vrednuju onako kako zaslužuju.
Naredni protest održaće se 16. januara od 14 časova ispred zgrade Ministarstva zdravlja.
Piše: Milica Jotić
Izvori: NIN | Vreme | Danas | Danas
Foto: Privatna arhiva
Leave a Reply