Studenti, ali i mnogi zaposleni sve češće se suočavaju sa padom koncentracije i energije, kao i sa bolovima prouzrokovanim dugotrajnim sedenjem. Stručnjaci ističu da kratki treninzi u trajanju od 5 do 20 minuta mogu značajno poboljšati koncentraciju i produktivnost.
Kratki treninzi predstavljaju jednostavne i vremenski ograničene oblike fizičke aktivnosti. Oni se mogu izvoditi u različitim okruženjima – kod kuće, na radnom mestu ili na otvorenom. Prednost kratkih treninga leži u njihovoj dostupnosti, s obzirom na to da ne zahtevaju posebnu opremu niti izdvajanje vremena od svakodnevnih obaveza.
Ovakav vid kraće fizičke aktivnosti, koji ne zahteva posebnu opremu niti odlazak u teretanu, pokazao se kao efikasan način za poboljšanje fokusa, raspoloženja i radne efikasnosti.
Uticaj kratkih treninga na radni učinak
Istraživanjima iz oblasti neurofiziologije dokazano je da i samo nekoliko minuta hodanja povećava dotok kiseonika u mozak. To direktno utiče na nivo koncentracije i brzinu obrade informacija. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina i dopamina, hormona koji su povezani sa boljim raspoloženjem i motivacijom. Istovremeno se smanjuje nivo kortizola, hormona stresa.
Kratki treninzi koji podstiču fokus
Treninzi koji povećavaju produktivnost ne moraju biti intenzivni kako bi bili korisni. Dovoljno je prilagoditi ih sopstvenim mogućnostima i okruženju.
Među najčešće preporučene oblike kratkih treninga spadaju brzo razgibavanje i istezanje u trajanju od nekoliko minuta. Tako dolazi do oslobađanja napetosti u mišićima. Desetominutni set vežbi sa sopstvenom težinom, poput čučnjeva, iskoraka i sklekova, može povećati nivo energije, dok petnaestominutna brza šetnja doprinosi boljoj cirkulaciji.
Ko ima najviše koristi od kratkih treninga?
Iako su kratki treninzi korisni za sve uzraste, najveću dobrobit od njih imaju osobe koje veći deo dana provode sedeći. Među njima su kancelarijski radnici, studenti tokom ispitnih rokova, ali i roditelji sa ograničenim slobodnim vremenom.
Studentima kratka fizička aktivnost može koristiti pri pamćenju i smanjenju osećaja mentalne iscrpljenosti, dok zaposleni u kancelarijama mogu smanjiti bolove u vratu i leđima, koji su česta posledica dugotrajnog sedenja.
Najbolje vreme za kratki trening
Vreme izvođenja kratkog treninga može značajno uticati na njegov efekat. Jutarnji treninzi pomažu u boljem započinjanju dana i povećavaju osećaj budnosti. Treninzi tokom radne pauze posebno su korisni za povratak fokusa u kasnijem delu dana. Popodnevni treninzi mogu ublažiti pad energije koji se često javlja tokom popodnevnih časova.
Psihološki efekti i dugoročne navike
Osim fizičkih i kognitivnih koristi, kratki treninzi imaju i značajan psihološki efekat.
Mnogi ljudi koji praktikuju kratke treninge kasnije lakše prelaze na duže i strukturisanije oblike vežbanja, jer se kod njih već razvila navika kretanja. Redovno uključivanje kratke fizičke aktivnosti u dnevnu rutinu doprinosi razvijanju samodiscipline i kontrole nad vremenom, što može pozitivno uticati na samopouzdanje i opšte zadovoljstvo.
Piše: Bogdana Petrović
Izvori: CDC | Harvard Health
Foto: Freepik
Leave a Reply