Od drvene figurice do svetski poznatog baleta, Krcko Oraščić je prerastao granice dečije mašte i postao deo praznične dekoracije širom sveta. Međutim, kako je ova simpatična figura postala tradicionalni simbol Božića?
Istorija i simbolika Orašara
Orašar figure koristile su se za drobljenje lešnika i oraha od 13. veka. Folklor ih je proglasio simbolom sreće i prosperiteta, kao i zaštitnicima doma od zlih sila tokom zime. Vremenom su postale nezaobilazan deo pripreme slatkiša od orašastih plodova u hladnijim mesecima.
Prvi dizajn bio je u obliku ptica ili drugih životinja do kraja 18. veka kada su dobile oblik vojnika i kraljeva. Kristijan Štajnbah osnovao je prvu porodičnu kompaniju koja je ručno pravila drvene figurice u obliku vojnika, a tradicija se širila po Evropi. Nakon Drugog svetskog rata, američki vojnici su po povratku iz Nemačke poneli ove figurice kao suvenire
Krcko Oraščić i Božić
Drvene figurice dobile su praznične uniforme u dečijoj priči Ernesta Hofmana iz 1816. godine. Francuska adaptacija priče o Krcku Oraščiću autora Aleksandra Dime inspirisala je Petra Iljiča Čajkovskog da komponuje istoimeni balet. Radnja prikazuje avanutre devojčice Klare kad ispod božićne jelke pronađe lutku Krcka Orašćića koja oživi i odvede je u borbu protiv ozloglašenog Kralja Miševa.
Balet je premijerno izveden 1892. godine u Sankt Peterburgu. Zanimljivo je da na početku nije ostvario veliki uspeh. Međutim, melodija pod nazivom „Orašareva svita” sa osam pesama, u trajanju od 20 minuta samostalno se proslavila. Balet je stekao svetsku popularnost nakon izvođenja prema koreografiji Džordža Balanšina u Njujorku 1954. godine.
U narednim decenijama našao se na prazničnom repertoaru pozorišta širom sveta, a figurice su postale dekoracija koja simbolizuje tradiciju Božića. Takođe, u Bavarskoj postoji muzej posvećen Krcku Oraščiću sa lutkicama od drveta, porcelana i srebra, a poznat je po mnogim kolekcionarskim primercima.
Piše: Viktorija Gorgioski
Leave a Reply