Maskenbal Kluba Studenata Tehnike proslaviće svoj 50. jubilarni rođendan ove godine. Studenti će svoje kostime moći da pokažu 27. decembra. O sadržaju i pripremi jubileja, za Student je govorila Nevena Tešić, koordinatorka scenografije.
Ovogodišnji jubilej
Tradicionalni KST maskenbal obeležava kraj svake godine već pola veka. Izuzetak je predstavljao prošlogodišnji maskenbal koji nije održan zbog solidarnosti sa Studentima u blokadi.
Jubilarno 50. organizovanje maskenbala predstavljaće urbanu kulturnu manifestaciju za završetak godine i uvertiru pred terevenke novogodišnje večeri. U prilog ovome govori i činjenica da su karte za maskenbal u potpunosti rasprodate.
Maskenbal se sastoji od više stejdževa raspoređenih po hodnicima i učionicama zgrade Tehničkih fakulteta. Spratove ETF-a, Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta, podrum u kome se nalazi KST i otvoren međuprostor koji predstavlja baštu kluba ugostiće brojne DJ-eve i izvođače poput benda Zoster, Dejana Cukića, Gazda Paje, Fujčinela Bojsa, Mie Borisavljević i drugih. Tema ovogodišnjeg maskenbala je „Retrofuturizam – šta bi bilo da je bilo”.
Značaj scenografije
Nevena Tešić, studentkinja druge godine master studija na Arhitektonskom fakultetu, jedna je od koordinatora scenografije. U razgovoru za Student opisala je sliku iza kulisa i objasnila koliko rada i truda ulaže grupa studenata kako bi ovo veče bilo nezaboravno za sve posetioce:
„Za mene, ali i za klub, scenografija je mnogo više od ukrasa – to je čista kreativna avantura. U pitanju je retka prilika da ideja ne ostane samo na papiru ili u glavi, već da prođe ceo put: od prvog koncepta, preko haosa, kartona, boja, štapa i kanapa, pa sve do tog „vau” momenta kad prostor potpuno oživi,” navela je Nevena Tešić.
Studentkinja ističe da se na fakultetu stalno stvaraju projekti, ali da je retka šansa za potpunu realizaciju i kompletan uvid u to šta sve stoji iza jedne ideje u stvarnom prostoru. Kako tvrdi, scenografija pruža upravo to: ozbiljan i zahtevan projekat koji se svake godine obnavlja zahvaljujući ljudima sa različitih fakulteta, različitih senzibiliteta, ali sa istim ciljem.
„To je dokaz da uz dobru ideju, malo ludosti i mnogo zajedničkog rada može da se stvori nešto zaista posebno”, naglašava Tešić.
Noć pred maskenbal
Kao najlepšu uspomenu sa scenografije, Tešić ističe noć pred maskenbal; kačenje svih materijala do jutra, ali i nezamenljiv osećaj nakon što se spoje svi kreativni potezi brojnih ljudi i celokupni danonoćni rad.
„Umorni, prljavi od boje, ali presrećni i puni energije i euforije. Pijemo kafu, ne zna im se broj, jedemo šta stignemo, slušamo muziku i redom postavljamo svaki element, kao slagalicu po celoj zgradi fakulteta. A onda taj trenutak pred sam početak, kada vidimo ulaz i aulu pune ljudi, osvetljenje se upali i shvatiš da je sve vredelo”, navodi Tešić
Studentkinja dodaje i da su prijateljstva proistekla iz dva meseca zajedničkog rada neprocenjiva.
„Predivno mi je i to što se svake godine vraćaju isti ljudi, ali još lepše kada dođu novi i mi im prenesemo taj vajb. Poruke tipa „kad kreće scenografija?” i momenti kad vidiš ljude kako se zbog toga vraćaju u KST… Zbog toga svake godine, iako kažem „ovo mi je poslednji maskenbal” nikad do sada nije bio poslednji”, istakla je studentkinja.
Kreativno iskustvo, ali i životna praksa
Kako uskoro završava fakultet, studentkinji će ovo biti poslednje učestvovanje u izradi scenografije. Ipak, napominje da je srećna što je ostavlja u rukama sposobnih i kreativnih ljudi.
„Puni hodnici veselih ljudi, različitih priča, karaktera i energija, okupljenih oko kartona koji se islikava i 3D elemenata koji nastaju iz ni iz čega. Nedostajaće mi taj haos koji ima smisla, sve fleke od farbe i sva ribanja hodnika. Iako je organizacija svega toga izuzetno zahtevna i odgovorna, ceo proces je istovremeno i prelep”, objašnjava Tešić.
Tešić izražava zahvalnost zbog prilike da godinama učestvuje u nečemu tako posebnom, ne samo u pogledu kreativnog iskustva, već i kao ogromnoj i životnoj i organizacionoj praksi.
„Prelepo je koliko jedan hodnik nosi uspomena i kreativne enegije, kad god prođem hodnikom uz poneku fleku koja nije skroz očišćena, prisetim se brojnih radova i ljudi koji su prošli tim hodnikom”, priznala je studentkinja.
Šta je „Retrofuturizam”?
Kako jubilarni 50. Maskenbal nosi temu „Retrofuturizam – šta bi bilo da je bilo”, zanimalo nas je šta posetioci mogu da očekuju na samom maskenbalu. Tešić navodi da su temu doživeli kao jedno veliko „šta bi bilo kad da je bilo”, te da je scenografija zamišljena kao svojevrsni vremeplov kroz alternativne vizije budućnosti iz prošlosti.
„Posetioci mogu da očekuju sudar različitih svetova – od meta i cyber prostora, preko brutalističkih Ex-Yu referenci, do apokaliptičnih i distopijskih scena, ali i frutiger aero estetike. Sve je to isprepletano u jednu bajkovitu, pomalo haotičnu, ali vrlo prepoznatljivu KST atmosferu, gde svako može da pronađe svoju verziju budućnosti”, istakla je Tešić.
Kako se zbog organizacionih i logističkih izazova sa izradom ovogodišnje scenografije krenulo kasnije nego uobičajeno, Tešić naglašava značaj elemenata preostalih od prošlogodišnjeg otkazanog maskenbala koje su tehničari kluba sačuvali.
„Naravno, mnogo elemenata nije moglo da se sačuva, ali zanimljivo je da je ovo scenografija sa najdužim „životnim vekom” do sada – zvanično stoji već godinu dana. To je nekako posebno lepo i simbolično, s obzirom na to da je u pitanju zlatni, jubilarni maskenbal”, napominje studentkinja.
O nedostatku vremena, ali ne i kreativnosti
Nevena Tešić priznaje da je bila skeptična oko toga da li će se sve postići na vreme s obzirom na kratak vremenski rok. Međutim, tvrdi da je uvidela da je sa mladim scenografima, uz malo dobre volje i kreativne energije sve moguće uprkos kratkom roku. Takođe, nada se da će sve ispasti kako treba, u skladu sa zlatnim maskenbalom.
Sam maskenbal i Klub Studenata Tehnike nadilaze granice običnog noćnog provoda. Nose veliki kulturni i istorijski značaj u pejzažu studentskog života i šire.
„KST maskenbal je jedna od onih uspomena koje ostanu zauvek. On predstavlja krunu studentskog života. Nastao je pre više od 50 godina kao pandan skupim novogodišnjim dočecima, a i danas ga organizuju studenti – za studente”, naglasila je studektinja.
Tešić ističe da je u moru fakultetskih obaveza maskenbal simbol zajedništva, kreativnosti i slobode.
„To je dokaz šta su studenti sposobni da osmisle, organizuju i realizuju kada imaju prostor i poverenje”, tvrdi studektinja.
Scenografija kao radionica
Posebnu zahvalnost Tešić je iskazala alumnistima. U pitanju su, kako kaže, stariji KST-ovci, koji svake godine priskaču u pomoć svojim iskustvom, idejama i ogromnom ljubavlju prema Klubu.
„KST nije samo mesto – on je osećaj, tradicija i deo identiteta studentskog života, i jako mi je drago što sam deo toga, i što sam, nadam se uspešno, zajedno sa svojim kolegama, prenela ovaj duh i ljubav prema scenografiji i na nove generacije, na brucoše koji će nastaviti da stvaraju ovu priču, uz nadam se još mnogo kreativnih stvari. Radujem se da vidim šta buduće scenografije i Maskenbali nose”, zaključila je Tešić.
Ove godine, scenografija je zavedena kao radionica na Arhitektonskom fakultetu. Nakon učešća se mogu dobiti dodatni ESPB poeni, ukoliko studenti budu dovoljno vredni. Tako maskenbal predstavlja neku vrstu mini-kreativne prakse u saradnji sa Studentskim parlamentom.
Piše: Stefan Šajkarević Šeki
Foto: Bojana Filipović