Nastavnici, saradnici i istraživači Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu uputili su apel za zaštitu i obnovu kompleksa zgrada Generalštab u Beogradu povodom usvojenog lex specialis-a na sednici Narodne skupštine 7. novembra.
U saopštenju koje potpisuje dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Lojanica ističe se izuzetan arhitektonski, urbanistički i istorijski značaj kompleksa zgrada Generalštab, kao i neophodnost njegove zaštite, rekonstrukcije i revitalizacije. Na to upućuje njegov status zaštićenog kulturnog dobra, kao i inicijative, javne diskusije i dokumenti u čijem je donošenju Arhitektonski fakultet učestvovao tokom prethodnih godina kao što je Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, 2024.
Zaposleni na fakultetu upozoravaju na nedostatak otvorene i sveobuhvatne društvene rasprave o budućnosti ovog prostora i protive se pokušajima da se relativizuje njegov značaj ili ospori uloga arhitekte Nikole Dobrovića u razvoju Beograda, Srbije i Jugoslavije.
U saopštenju se naglašava da su zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane jedno od najvrednijih ostvarenja jugoslovenske moderne arhitekture i urbanizma, čiji je značaj potvrđen i zakonskom zaštitom kulturnog dobra iz 2005. godine. Njihova vrednost, navodi se, nije samo materijalna i arhitektonska, već i istorijska, kulturna i simbolička, dok višeslojna značenja i polemična recepcija ovog projekta kroz decenije dodatno potvrđuju njegovu važnost. Zaposleni poručuju da emancipatorske ideje na kojima je Dobrovićev projekat zasnovan predstavljaju dragocenu osnovu za razmišljanje o budućnosti samog kompleksa, ali i o razvoju savremenog Beograda.
„Takođe, suprotstavljamo se banalizaciji, tendencioznoj i pogrešnoj interpretaciji uloge arhitekte Nikole Dobrovića u arhitekturi, urbanizmu i širim društvenim tokovima XX veka, sa ciljem da se umanji značaj ovog kulturnog dobra i na taj način opravda njegovo uklanjanje, otuđenje gradskog zemljišta i realizacija za sada javnosti nepoznatog projekta. Ukazujemo da je doprinos Nikole Dobrovića, renomiranog profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i člana Srpske akademije nauka i umetnosti, neupitan, kako u pogledu značaja izvedenih i neizvedenih arhitektonskih projekata i urbanističkih planova, tako i u pogledu rezultata i dometa teorijskog i pedagoškog rada arhitekte”, dodatno se ističe.
„Kritika Dobrovićevog rada je takođe važna u promišljanju savremenih tokova i pravaca u arhitekturi i urbanizmu i obrazovanju budućih arhitekata. Izvučena iz konteksta i instrumentalizovana u cilju sprovođenja štetnih i javnosti nedostupnih planova i projekata, kritika Dobrovićevog opusa izneta u obrazloženju predloga zakona nema utemeljenje u stručnoj i naučnoj misli, kojom se u kontinuitetu bavi ova akademska institucija, i stoga iznova apelujemo na otvaranje široke društvene rasprave o budućnosti ovog kompleksa, u kojoj će stručno mišljenje i delovanje biti poželjno i uvaženo”, zaključuje se u saopštenju.
Podsećamo, 7. novembra je Narodna skupština usvojila lex specialis za Generalštab, odnosno Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske. Ovim zakonom odobrava se hitan početak izgradnji na toj lokaciji, a prema navodima javnosti, na tom mestu planira se izgradnja hotelskog kompleksa čiji će vlasnik biti Džared Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa.
Piše: Stefan Šajkarević Šeki
Izvor: Arhitektonski fakultet Beograd
Foto: Privatna arhiva
Leave a Reply