Studentkinja Pravnog fakulteta UB i državljanka Crne Gore, Helena Strugar, od aprila vodi borbu pred državnim organima da joj se ukine zabrana ulaska u Srbiju, povodom čega su studenti prošlog meseca protestovali ispred sedišta BIA. Za magazin Student ističe da je podrška pokazala razumevanje šireg konteksta njenog problema i da uprkos veri u pravo ostaje na oprezu, svesna političkih pritisaka u društvu.
1. Nedavno su studenti, profesori i građani održali protest ispred zgrade BIA, zahtevajući ukidanje zabrane ulaska za Vas. Kako ste doživeli tu solidarnost i podršku okupljenih građana?
Ta podrška mi znači mnogo, i na ljudskom i na akademskom nivou. Ona pokazuje da ljudi razumeju da se ovde ne radi samo o meni lično, već o principima – o pravu na obrazovanje, slobodu kretanja i slobodu mišljenja. Kada vidite da studenti, profesori i građani zajedno izlaze na ulicu da bi branili ta prava, osećate nadu da solidarnost još uvek postoji i da nepravda ne može ostati neprimećena.
2. Kako objašnjavate to da je odluka o zabrani ulaska doneta uz obrazloženje da ugrožavate bezbednost države, a da nikakvi konkretni dokazi nisu predočeni?
Upravo to i jeste problem – takva odluka bez obrazloženja ostavlja prostor za proizvoljnost i zloupotrebu. Kada se nekome pripiše da je „pretnja po bezbednost”, a ne navede se nijedan dokaz, to govori da se bezbednosni aparat koristi kao politički alat, a ne kao zaštita građana. Ja sam studentkinja, bavim se naučnim radom, i jedino što tražim jeste pravo da učim i slobodno izražavam svoje mišljenje.
3. Trenutno se vodi postupak pred Upravnim sudom. Koliko ste optimistični da će ova institucija moći da preispita i eventualno poništi odluku o zabrani ulaska?
Verujem da bi sud, ukoliko zaista primeni principe zakonitosti i nepristrasnosti, morao da konstatuje da ovakva zabrana nema utemeljenje. Optimistična sam u meri u kojoj verujem u pravo i u one ljude u institucijama koji žele da ga štite. Ali, isto tako, svesna sam političkih pritisaka koji postoje u društvu i zbog toga ostajem oprezna.
4. Zabrana ulaska Vam je faktički prekinula studije u Beogradu. Da li razmišljate o tome da se upišete negde drugde, ili verujete da ćete se vratiti na svoj fakultet?
Beograd je moj izbor jer sam tu pronašla akademsku sredinu koja me inspiriše, i nadam se da ću moći da nastavim tamo gde sam stala. Naravno, moram razmišljati i o alternativama, jer ne mogu dozvoliti da moj život i obrazovanje stoje zbog političke odluke.
5. Šta biste rekli javnosti o stanju akademske slobode i demokratskih principa u Srbiji? Kako bi, po Vama, država trebalo da reaguje u sličnim slučajevima svedočenja studenata?
Ovaj slučaj pokazuje koliko su akademske slobode i demokratski principi krhki kada država odluči da ih ignoriše. Umesto da štiti studente i podstiče slobodu mišljenja, ona reaguje zabranama i etiketiranjem. Država bi trebalo da bude garant slobode, a ne njen protivnik – da omogući studentima da se obrazuju, da slobodno govore i da učestvuju u društvenom životu. Ako studente tretiramo kao „bezbednosni problem”, onda šaljemo poruku da znanje i kritičko mišljenje nisu poželjni, a to je put ka ozbiljnom sunovratu.
Piše: Nenad Ranitović
Foto: Privatna arhiva
Leave a Reply