Francuski kompozitor Klod Debisi važi za tvorca impresionizma kao umetničkog pravca. Osim što je obeležio epohu impresionizma, njegove inovacije u muzici značajno su uticale na kasnije generacije kompozitora.
Osvrt na njegovo detinjstvo
Rođen je 22. avgusta 1862. godine u gradu Sen Žermen an Le, u porodici trgovaca porcelanom, koja se ubrzo preselila u Pariz.
Talenat za muziku pokazao je još u najranijem detinjstvu i sa svega sedam godina počeo da pohađa časove klavira. Godine 1872. upisao je Pariški konzervatorijum, gde se školovao narednih 12 godina. Debisi je 1874. dobio svoju prvu veliku nagradu, nakon čega je letnji raspust proveo u dvorcu Šenonso, gde je zabavljao goste svojim sviranjem.
U periodu između 1880. i 1882. godine, Nadežda fon Mek, poznata kao mecena Čajkovskog, angažovala ga je kao učitelja klavira njenoj deci. Nadežda je jednom prilikom poslala Debisijevu kompoziciju Čajkovskom, na šta je on odgovorio da je delo isuviše kratko. Debisi nikada nije objavio ovo delo.
Dostignuća i dela
Njegovo stvaralaštvo obuhvata kraj romantizma i početak muzičkog modernizma 20. veka.
Rimsku nagradu u vidu stipendije za kantatu „Bludni sin“ dobio je 1884. godine, što mu je omogućilo da naredne četiri godine provede u Vili Mediči, Francuskoj akademiji u Rimu. Međutim, u italijanskoj prestonici zadržao se svega dve godine, jer ga okruženje u kom je boravio nije inspirisalo. Uprkos tome, ostavio je za sobom dela iz tog perioda kao što su: „Printemps“, kantata „La damoiselle élue“ i „Fantasie“.
Tokom devedesetih godina 19. veka Debisi je živeo u Parizu, centru evropske kulture, gde je vodio boemski život i provodio vreme sa umetnicima, književnicima i slikarima. U najpoznatija dela Debisijevog stvaralaštva ubrajaju se: „Mesečina“, „Gudački kvartet u g-molu“, „Preludijum za popodne jednog fauna“, „More“, „Devojka lanene kose“, „Potonula katedrala“, kao i baleti „Igre“ i „Kutija igrački“.
Vrhunac uspeha i kraj života
Svetsku slavu stekao je 1901. godine, nakon izvođenja svoje prve opere „Pelléas et Mélisande“. Period uoči Prvog svetskog rata posvetio je komponovanju klavirskih minijatura poput prve sveske „Prelida“, ciklusa „Estampe“. Nastupao je kao dirigent, držao časove klavira i pisao muzičke kritike.
Debisiju je 1909. dijagnostikovan rak, zbog čega je sve manje komponovao. Uprkos bolesti, u ratnim godinama nastala su neka od njegovih najpoznatijih dela. Neka od njih su druge sveske „Prelida“ za klavir (1913), „Sonate za flautu, violu i harfu“ (1915) i zbirke „Etida“ za klavir (1915). Klavirsku svitu „Dečji kutak“ posvetio je svojoj ćerki Klod-Emi. Kompozitor je preminuo usled bolesti 1918. godine u Parizu.
Piše: Natalija Novaković
Izvori: Muzička svaštarčica │Srednje škole edukacija │Scribd│ RTS Radio Beograd 3
Foto: Revista Santiago
Leave a Reply