Glumica, pevačica, autorka — Ivana Zečević svakim novim projektom širi svoj umetnički izraz. Nakon što je publiku prošle godine osvojila pesmom „Ispod neba”, ovoga leta donosi novu numeru „Ničija”. U razgovoru za Student, otkriva kako spaja glumu i muziku.
Kako je nastala tvoja najnovija pesma „Ničija”, imaš li nekih novih saradnika i sa kojom produkcijom si sarađivala?
Pesma „Ničija” je nastala ipak malo promišljenije, saradnike nisam menjala i u istoj postavi smo se skupili u studiju i napravili stvar. „Ničija” je stvar koja je intimnija, ličnija, gde su se emocije spojile u jedan gradski, urbani zvuk.
Kako je došlo do saradnje sa Mikrijem, a kasnije sa Pajom, Bigruom i Bibom?
Od ovih pet umetnika, prva saradnja je bila sa Mikrijem, uradili smo dve pesme: „Plejboj” i „Vozi sad”, do saradnje je došlo spontano i velika je čast imati pesmu sa takvom zvezdom. Ako Srbija ima nešto, to je sigurno najozbiljniju i najverodostojniju postavu stare škole. Saradnji sa Pajom i Bigruom je kumovao Mikri. Oni su ozbiljni momci, čuje se „Prti Bee Gee” škola, skil fantastičan i bila sam sigurna da će biti megahit, i bi tako i opet ćemo. A kad smo kod hitova, saradnja sa Saletom Truom je isto rezultirala. Sa muzičkim producentom Mitrom Spasićem Zubom smo uradili četiri pesme. Na festivalu „Hoodvibes” u septembru ćemo tačno posle osam godina ponovo nastupati zajedno i jako se radujem. Saradnji sa Bibom je kumovao mladi talentovani reditelj Luka Mihailović Ludi. Čini mi se da je sve počelo sa vokalima na pesmi ,,Sloboda’’ za završnu pesmu završne scene filma ,,Indigo kristal’’, nakon toga se dogodio „Top” i nekako smo spontano došli do pesme „Lap dance”. Biba jeste najbolji predstavnik nove škole, zajedno sa svim članovima grupe „Crni cerak”, i intimno verujem da oni jesu momci koji zasigurno preuzimaju štafetu hip-hop reprezentacije.
Koliko si se ranije bavila pevanjem i muzikom?
Muzika je od kada znam za sebe bila prisutna, od osnovne mužičke škole do muzičke gimnazije, solo pevanja itd… Uvek me je privlačio studio i nekako spontano, čini mi se sa grupom „Kurtoazija”, krenula sam da pevam bek vokale, refrene, pa i prvu solo pesmu „Pozitivan zblej”. Nastavilo se dalje sa mnogim izvođačima istim tempom.
Koju muziku inače voliš da slušaš?
Zvanično sam ušla u fazu da slušam sve. Sve što me radi.
S obzirom na to da je na našoj glumačkoj sceni bilo mnogo glumaca koji su često pevali, a neki su se među njima i profesionalno bavili muzikom, postoji li neko ko ti je uzor i među njima?
Ima par ljudi koje jako cenim, među njima su Anica Dobra sa čuvenim „Svečanim belim košuljama”, Marinko Madžgalj kao večita energetska inspiracija, Milica Janketić, knjiški primer fantastičnog vokala, Sergej Trifunović, čovek koji ne propušta priliku da uzme gitaru kada god je u blizini i mnogi drugi. Mislim da gluma bez muzike ne može, a i obratno.
U vrlo popularnoj predstavi „Kuća” u kojoj igraš u Zvezdara teatru takođe izvodiš jednu pesmu, ko je autor te pesme?
Autor pesme iz predstave je Voja Aralica. Jedno divno iskustvo, Voja je vrhunski profesionalac i fantastičan muzičar, sa njim je bilo lako razumeti se. U predstavi jedan tekst pevamo u dva žanra, bluz i narodnjak. Tekst je napisao Nebojša Ilić Cile, a predstavu režirao Voja Brajović. Čekamo treću sezonu da nastavimo istim tempom Nebojša Ilić Cile, Branimir Brstina i ja.
Prošle godine objavila si pesmu „Ispod neba”, ko su saradnici koji su ti pomogli u stvaranju te pesme?
„Ispod neba” je pesma koja se toliko spontano desila. Dva momka, Damjan Nedelkov i Elsan Jašarović koji su se potpisali pod imenom „Full Krug” su u stvari inicijatori čitave ideje, produkcijsko pojačanje je bio „Summer deaths”, a kada smo došli do zvuka, usledio je video gde su uleteli Vladislav Andrejević Dislav i Svetislav Radonjić Sveta. Pesmu je izdao lejbel „Radar frequencies”.
Provodiš li ovo leto negde daleko „Gde cele godine je leto”, kako kaže tvoja pesma, ili radiš na nekim novim projektima, snimajući neki film ili seriju?
Ovo leto za sada provodim u Beogradu, pišem novu pesmu, maštam o budućim projektima, smišljam, generalno odmaram. Uskoro idem na selo i tamo ću provesti duži period, ako mi obaveze dozvole. Krajem avgusta nastupam na svom prvom muzičkom festivalu u Nikšiću i jako se radujem.
Piše: Miloš Kilomović
Foto: Boris Zec
Leave a Reply