Studentski mediji postali su jedan od najpouzdanijih izvora tokom protesta, ali sve je više ugašenih portala i praznih redakcija. Bez institucionalne podrške oslanjaju se na entuzijazam, volonterski rad i nadu da istina još nekome znači. Uprkos tome, njihova prisutnost na terenu, bliskost sa studentima i dosledno izveštavanje čine ih nezamenjivim glasom generacije.
Studentski mediji imaju značajnu ulogu u informisanju mladih. Mnogi portali održavaju svoju aktivnost, ali je neminovno da je veliki broj neaktivan ili ugašen. KOMS je napravio analizu statusa 13 omladinskih medija prateći njihov rad u periodu od 2019. do 2024. godine.
„Značaj studentskih medija je veliki jer je to jedini vid informisanja studenata, i takvi mediji se bave samo njima. Bez te vrste medija studenti i mladi nigde drugo neće naći vesti koje ih se tiču”, navodi bivša glavna i odgovorna urednica magazina „Student” Zorka Mijajlović.
Kako Mijajlovićeva navodi, degradacija medija u Srbiji doprinela je da se mladi u potrazi za informacijama okrenu nezvaničnim izvorima.
Značaj studentskih medija
Omladinski mediji naročito su svoj značaj pokazali tokom studentskih protesta. Verodostojnost u izveštavanju tokom proteklih meseci potvrđuje istraživanje KOMS-a, kao i veća podrška na društvenim mrežama. Međutim, presek istraživanja je napravljen usled perioda brojnih pritisaka sa kojim su se omladinski mediji susretali.
„Studentske blokade i protesti značajno su podigli aktuelnost studentskih medija jer smo postali jedan od retkih izvora koji je direktno, dosledno i objektivno pratio dešavanja na terenu. Dok su se neki glavni mediji oglušili o teme koje se tiču studenata, mi smo bili na prvoj liniji — prisutni na blokadama i protestima, u direktnom kontaktu sa studentima”, istakla je glavna i odgovorna urednica magazina „Student” Isidora Nedić.
Prema njenim rečima, činjenica je da su novinari i novinarke, koji su ujedno studenti i studentkinje, doprineli da izveštaji imaju određenu težinu i relevantnost zbog same bliskosti sa dešavanjima. Ali izazov za omladinske medije je održavanje kontinuiteta kao i publiciteta.
Potreba za kredibilnim medijima
Kako Nedićeva navodi, značajno je porastao broj poseta portalu i angažmana na društvenim mrežama od kraja novembra prošle godine, što je jasan pokazatelj da postoji potreba za kredibilnim studentskim medijima. Ona dodaje da se publicitet i kontinuitet izveštavanja održavaju prisustvom na terenu i angažovanjem redakcije.
„Borbu studentkinja i studenata najdoslednije prikazuju upravo omladinski mediji jer ih stvaraju oni koji tu borbu i vode”, rekla je Nedićeva.
Novinarke i novinari magazina „Student” bili su prisutni na svim studentskim protestima, šetnjama do Novog Sada, Kragujevca, Niša i Beograda. Nedićeva naglašava da je njihov novinar išao auto-stopom do Strazbura kako bi dočekao bicikliste, dok je novinarka zajedno sa trkačima išla na put do Brisela.
„Publika prepoznaje iskrenost i posvećenost, a to gradi poverenje i dugoročnu relevantnost”, zaključuje glavna i odgovorna urednica magazina „Student”.
Ugašeni i neaktivni portali
Dominantno oslanjanje na volontiranje i projektno finansiranje predstavlja osnovni uzrok gašenja studentskih medija. Tome se pridružuju problemi koji uključuju preveliko oslanjanje na volonterski rad, čestu fluktuaciju novinara i izazove u održavanju kontinuiteta pri smeni generacija.
Tehnološki pritisci se manifestuju kroz potrebu za stalnim prilagođavanjem novim digitalnim formatima i nedostatak tehničke opreme za multimedijalne sadržaje. U protekle tri godine ugašeno je čak sedam portala, među kojima su „Oradio” i „Vice”.
„U teoriji, studentske medije bi trebalo da podržavaju univerziteti ili sama država kroz svoj deo budžeta namenjen za informisanje, što nije slučaj ukoliko žele da ostanu nezavisni, što bi u teoriji trebalo da budu”, navodi Mijajlovićeva.
Ona dodaje da ne preostaje ništa drugo nego finansiranje iz donacija ili projekata nevladinih organizacija, što dugoročno možda nije baš održivo.
„Sa trenutnom medijskom slikom ne vidim način opstanka nezavisnih omladinskih medija, osim ukoliko postoji volja i želja mladih da se organizuju i bez neke preterane finansijske pomoći”, navela je Mijajlovićeveva.
Piše: Natalija Novaković
Izvori: KOMS.RS
Foto: Anđela Nikolić, Milica Kuridža, Pixabay
Leave a Reply